Ако мислиш на Тотила/Бадуила дистинкцију:
Јорданес га зове:
Павле Ђакон:
Из овога су ранији извори извукли две главне теорије,
а) Тотила је било рођено, а Бадуила краљевско име, што би налагала нумизматика (где је искључиво Бадуила).
б) Пошто су оба хипокористици (уп. Атила - гот. Татица), то би могло да значи да су оба облика заправо надимци од истог имена (Тотабад)
Обе теорије ипак налажу да су Прокопије и други византијски писци били бар делимично у праву када су га назвали Тотилом (има смисла пошто су неки од њих били на византијском двору у ово време), што опет подвлачи чињеницу да су византијски извори генерално у праву и да се заиста труде пренети имена, и показује да један од нас двојице дефинитивно не познаје грађу о којој прича.
Tako ne piše na vikiju. O drugim sajtovima, da i ne pričamo.
A recimo, šta kažeš za kneza Brusa, sinu kneza Senubalda (Svetopolka)? Je l' se on zvao baš ,,Brus'' ili je bio Bodrag, pa od njega Bodrići (Meklenburzi)?
На несрећу, чак ни на овом месту ниси у праву:
Ни једно ни друго: Тотила није имао сувладара - он је постао изабрани краљ Острогота када је умро ујак му Илдибад, и пошто је он највероватније организовао убиство Илдибадовог сина Ерарика.
Вероватно је чињеница да је Тотила освојио град Рим и распустио Сенат допринела његовој слави у време састављања прве верзије Gesta regnum Sclavorum или њеног извора, што је дало идеју састављачу тих лоза да фалсификује имена Тотилиних синова, за које нема потврде у иједном другом очуваном извору (упркос Тотилиној слави).
ЕДИТ: Брус се нигде ни у једној верзији Gesta не помиње као Бодрог - само као Брус (латинска верзија) и Брис (хрватска).
Нити је Тотилу наследио син као што пише у Gesta. Види се да њихов аутор не познаје ни како је била устројена Остроготска краљевина, нити зна да су краљеви били изборни. Тотилу је наследио војни заповедник Теја, који није био у сродничким односима са Тотилом.
При том да додам да Gesta праве још једну велику грешку: Нити је Тотила имао везе са претходним краљевима (није уопште био из остроготског краљевског рода Амала), нити је он довео Готе у Италију: Остроготе је довео краљ Теодерик Велики више од пола века раније. Читав низ краљева је владао између Теодерика и Тотиле.
ПС А чак и Gesta кажу да се краљ звао Сенудслав или Сфихолад.
Sve što ste rekli za Totilu je tačno. I naravno, on nije imao veze sa slovenskim vladarima. Ali zar Senulad ili Sviholad nije, pored Brusa i Ostroila, bio treći sin Senubalda? I zar vam Brus ne zvuči kao izvrnuta i pogrešna konstrukcija umesto nekog slovenskog imena?
Dukljaninovo delo je puno propusta i grešaka, ali ko ima strpljenja, živaca i vremena, mislim da bi mogao dobro razumeti i razgraničiti šta je pisac hteo ili trebao napisati.
Pošto si čitao neka dela, da li bi mogao da mi napišeš na latinskom, šta piše kod Dukljanina za vladare: Sarimira, Svetopolka, Vladislava, Polislava, Sebeslava, Vladimira i Vladimirovog brata ,,rušenje ljudi'', hteo bih to da pročitam. I da mi kažeš, kakvo ti imaš mišljenje o njima? Zanima me, mislim da bih voleo znati tvoje mišljenje.
Не. Да сте заиста читали Gesta, знали бисте да је Сенудслав/Свихолад имао три сина:
а) Брус/Брис
б) Тотила
в) Остроил/Строил
Као што се види, аутор Gesta све живо меша. Зато је с правом одбачен као веродостојни извор за ишта осим последњих година о којима пише (па му се и ту мора приступити са крајњим опрезом).
Постоји цео текст обе верзије доступан на интернету, а бесмислено је сматрати ишта о фиктивним владарима.
Slažem se. Pri proučavanju tog dela, mora se biti budan i odveć koncentrisan, da bi se dešifrovao.
A recimo, kako ti zvuči to da je vladar Sedeslav Radoslavljev, kako taj izvor kaže, imao zeta Tihomira, kneza Raške (Srbije), s obzirom da je u vreme kneza Sedeslava, Srbijom vladao Mutimir, a ne Tihomir, koji beše naslednik srpskog kneza Časlava.
Pitanje ovde zapravo glasi: Ko je ovde zaista bio zet kneza Sedeslava, koji je po meni bio dalmatinski knez, kog Hrvati zovu Zdeslavom?
Istina, ima mnogo grešaka i propusta i neverovatnih budalaština, što slučajnih, što namernih (pisac dela je 100 % stranac - Grigor Krizogon), ali da su sve to fiktivni ljudi, zar bi jedan Italijan, Daniele Farlati, pisao o njima. Ne bih rek'o da je dukljanska i dalmatska kraljica Domaslava i da su svi njeni potomci bili fiktivni. Ko je toliko zaludan, pa da izmišlja vladare. Uzgred, Hrvatski kraljevi Držislav i Svetislav su Dukljaninovi Dragoslav i Svevlad, sinovi kneza Prelimira.
Извор то не каже. У обе верзије извор јасно каже да је Часлав дао ћерку рашког бана (без имена) Техомилу за жену, зато што је убио принца Киша. Краљ Радослав је, према Gesta, отац Чаславов - што знамо да није истина (нити је био краљ, нити се звао Радослав). Техомил се помиње само у Gesta, што значи да се не може узети за веродостојно информација о њему.
Никакав Седеслав се не помиње у овом делу. Хрватски кнез Здеслав јесте груби савременик ових догађаја, али за њега знамо из других извора.
Стара и давно одбачена теорија.
Мислиш ли на повељу у Хроници коју је приписао Ивану Марину Гундулићу, па је још Фердо Шишић закључио да се ради о фалсификату и преформулисаном тексту преузетом директно из Gesta?
Краљица Домаслава се ни не наводи у Gesta - о њој знамо из једног каменог натписа.
Био би оборен с ногу када би се бавио 15, 16. и 17. веком и свим фалсификованим изворима.
Они нису били краљеви на првом месту, и та прича нема смисла ако се види шта им се у Gesta даје на владу.
Srpski del boj se baš dobro razumije u istoriju vidim
Dobro..
Care, šta kažeš o dalmatskom knezu Branimiru (879-892), a šta o srpskim vladarima, strategu Ljudovidu (11. vek) i Tihomiru (umro 1040.), kog je ubio lažni car Petar Deljan?
Pa da se razilazimo za danas.
Мислиш на хрватског кнеза Бранимира? Његов последњи помен пада у 888, не знамо шта је било пре 892. Кнез Бранимир је дошао на власт 879. збацивањем и погубљењем кнеза Здеслава, који је био византијски штићеник и који је годину дана раније послат у Византију ради преузимања власти. Осим његових епизода са Римском црквом, и са могућношћу утицаја на смену на српском престолу, не видим никакав велики његов значај.
Једини Љутовидов сачувани акт (ако је аутентичан) јесте сигилион са давањем права локрумским бенедиктинцима да саграде цркву на Бабином Пољу на острву Мљет 1051. Ово је касније наводно потврдио велики жупан Деса сто година касније.
Не знам о чему причаш, тада је и даље била активна тема Србија, ко је Тихомир? Једино што је значајно те године за Србију јесте да је у њој (а не у Дукљи) Стефан Војислав подигао устанак, а да је тада намесник у Србији био стратиг Теофил Еротик.
Sad čitam o Erotiku, kasnije su ga kao zarobljenika paradirali carigradskim hipodromom obučenog u žensku odeću :-D
Ljudovid se pominje kod Skilice. A Tihomir i kod Skilice i kod Ataliote.
Koliko sam informisan..
Онда ћеш бити задовољан када прочиташ мој пост где кажем да је то једини сачувани Љутовидов траг, а не траг о Љутовиду. О Љутовиду у византијским изворима једва има више од помена, а на основу тога се о њему не може ништа мислити.
Тихомир није био српски владар нити владар Србије, у питању је човек који се прогласио за бугарског цара.
Скилица-Кедрен јасно каже:
Зонара јасно наводи да је Тихомир био бугарског порекла:
Grešili su i kod drugih. Uzmimo za primer ostrogotskog kralja ,,Totilu'' (541-552).