
Да ли гајите аверзију према ђембелима? Да ли мислите да су само лење бубе које мрзе да покрену гужичетину и ураде нешто поводом свог проблема или заиста уживају у томе што су дебели? Гојазност у Америци?
И најбитније: да ли мислите да их треба зајебавати због гојазности и тиме их подстаћи да раде на себи? Ја то редовно радим.
Волим да се зезам на рачун ђембелих, али не да их сад и прозивам или штатијазнам, шиканирам. Него ето, ја сам фит, па ми кул да зајебавам ђембеле. А иначе, имам гомилу драгих људи који су буце.
Мислим да су лење бубе.
Треба их зајебавати само ако их добро познајете, и знате да нису слаби са психом.
Гојазност у Америци - бол' ме баш 'рац за њих.

Ако су дебели нису ћорави. Ваљда виде на шта личе. Или не личе. Свако има свој избог па ако ће да је'е к'о прасе (ја сам прасе, правда за прасиће!) нека му га, ко га јебе. Шта ја имам да се мешам у то што неко воли кожицу на пилетини више него 'леба да је'. (ово му дође мало парадоксално ал' добро сад)
И осим здравствених разлога, не видим зашто би им ико скретао пажњу на то. То би било као скретање пажње на било који естетски недостатак неке особе, а то ми је превише клиначки. "Хаха, ружна ти је коса, ахахахха!" ?

Ја искрено мислим кад ми неко ђембео каже - осећам се кул, не смета ми уопште, да лаже ко пацовчина. Уствари је пун комплекса и холестерола.
Ајде, да не буде, не зајебавам их увек директно и не све, већ људе које познајем. И није то као део изгледа који не може да се промени - као што је велики нос на пример.
Али у присуству ђембелих нећу да водим рачуна о њиховим комплексима и о томе шта ћу рећи.
Ја бих воелла ђембели да се јаве на теми, да их боцкамо по комплексима.
