Doduše, možda bi mi prijavio grešku jer ne koristim "i" u uslovu "1=1". Nisam sigurna. Ako je tako, onda bi while glasijo:
while(int i = 1; i + 1 > 1; i++)
Ma znam šta si htela, nego mislim da treba for. Oće while da zakuca onako :P
E, a pazi. Prijavilo bi grešku i da je for. I to kod ovog 1=1. Pošto je operator jednako za dodelu vrednosti, a jedinica nije promenljiva, onda ne bi moglo.
Ovako bi recimo radilo for(int i=1;1;i++)
ili for(int i=1;1==1;i++)
ili for(int i=1;true;i++)
public static void main(String[] args) {
Scanner S = new Scanner(System.in);
System.out.println("Alo mali kako se zoves: ");
String ime = S.nextLine();
System.out.println("Koliko maraka imas, i nemo da me lazes");
int god = S.nextInt();
System.out.println("A ja ruzna imena " + ime +"!");
System.out.println( "daj tih " + god + " maraka da kupim sebi gajbu Nektara lolo");
}
}
E jel se razume neko ovde u leder dijagrame, plc programiranje ? Ako neko zna izucavam nesto ovaj simatic step7 pa svakakv materijal bi mi dobro dosao ...
http://www.codinghorror.com/ kul blog, mnogo mi se sviđaju ova istraživanja o tome kako se mnogo veliki broj ljudi prijavljuje na posao programera a uopšte ne umeju da programiraju. Ili da rešavaju programerske zadatke.
Pa reko vas da pitam, kad ste svi eminentni
Napiši program koji ispisuje brojeve od 1 do 100
ali umesto brojeva deljivih sa 3 ispisuje "Bla", umesto brojeva deljivih sa 5 ispisuje "Truć", a umesto brojeva deljivih i sa 3 i sa 5 ispisuje "BlaTruć"
EDIT:
A najjači su ovi što pohrle da objasne svima u komentarima i onda ne reše ispravno zadatak.
EDIT na EDIT:
Kako se sad osećam jebeno pametno i nemam više briga za svoju budućnost u svetu programiranja kad sam završio sa čitanjem komentara na članku ovog bloga.
program prvi;
var
i,c,cj,cd: integer;
a:array1..99 of integer;
Begin
for i:=1 to 99 do
begin
ai:=i;
cj:= ai mod 10;
cd:= ai div 10;
c:= cj + cd;
if (c mod 3=0) and (cj mod 5=0)
then writeln ('nji i bla')
else if (c mod 3=0) then writeln('bla')
else if (cj mod 5=0) then writeln('nji')
else writeln(ai);
end;
readln;
END.
Вероватно је могло ефикасније, али ето га на брзину, не видим на очи.
ЕДИТ: Вукајлија ми коцкасте заграде, пребацује у линкове, али зна се чему служе..
ЕДИТ на ЕДИТ : И још ми је све испеглала да нема табове, да га јебеш...
и како то кратко и елегантно изгледа у олмајти Лиспу
(defun stampaj ()
(setq i 1)
(while (< i 101)
(setq x (mod i 3))
(setq y (mod i 5))
(format t "~a. ~a~%"
i
(if (AND (= x 0)(= y 0)) "bla truc" (if (= x 0) "bla" (if (= y 0) "truc" i))))
(setq i (+ i 1)))
(format t "~% jebace vas misa tumbas!!1"))
;funccall
(stampaj)
;output
1. 1
2. 2
3. bla
4. 4
5. truc
6. bla
7. 7
8. 8
9. bla
10. truc
11. 11
....
88. 88
89. 89
90. bla truc
91. 91
92. 92
93. bla
94. 94
95. truc
96. bla
97. 97
98. 98
99. bla
100. truc
Да ли је могуће графичко дорађивање завршеног програма из Ц?
DA! pijan sam, i ne znam kako, al moje iskustvo iz trezvenosti kaze da je sve moguce, samo treba naci nacin da iz c-a utices na grafiku...borlandov kompajler ima u sebi biblioteke koje ti daju to, ali i u drugima mozes to da izvedes na manje ili vise perverzan nacin
Домина садржи два целобројна поља (a,b) у опсегу од 0 до n−1. Параметар n је заједнички за сва домина и може да се поставља и дохвата. Може да се дохвати вредност првог и другог поља домине, да се изврши међусобна замена поља, да се одреди да ли су две домине једнаке не водећи рачуна о редоследу поља и да се домина упише у излазни ток у облику (a,b).Скуп домина може да садржи задат број различитих домина. Ствара се празан после чега се домине додају једна по једна. Може да се испита да ли се нека домина налази у скупу, да се дохвати број домина у скупу, да се приступа домини задатог редног броја, да се домина задатог редног броја извади из скупа, да се скуп испразни и да се скуп упише у излазни ток (по 10 домина у једном реду).
Кутија је скуп домина. Може да се напуни свим могућим доминама, по случајном редоследу (број таквих домина је n(n+1)/2) и да се узме домина с краја кутије.
Табла је скуп домина код којег се домине додају на почетак или крај тако да суседна поља суседних домина буду једнака (тј. да друго поље претходне домине буде једнако првом пољу наредне домине; поља додаване домине могу да се замене).Рука је скуп домина капацитета n које неки играч држи у руци.
Апстрактан играч има јединствен, аутоматски генерисан целобројни индикатор и игра доминама из задате кутије на задатој табли држећи неколико домина у садржаној руци. Играч не може да се копира ни на који начин. Може да се дохвати идентификатор играча, да се рука (уз претходно пражњење) напуни до пола доминама из кутије и да се одигра један потез. Одиграње потеза подразумева стављање једне од домина из руке на таблу. Ако ниједна домина не може да се стави, узима се по једна домина из кутије док не успе да се стави на таблу или се напуни рука или испразни кутија. Повратна вредност је индикатор исхода потеза и то: DALJE (домина је стављена и рука није празна), POBEDA (домина је стављена и рука је празна) или PORAZ (домина није стављена и рука је пуна или је кутија празна).Човек је играч који потез одиграва интерактивно уз поновљено извршавање следећих радњи по избору: 1. исписивање табле; 2. исписивање руке; 3. стављање домине на таблу; 4. узимање домине из кутије; 5. предаја игре.
Рачунар је играч који потез одиграва аутоматски и на крају испише домину коју је ставио на таблу.
*Игра организује одигравање партије задатог броја играча на задатој табли коришћењем задате кутије. Ствара се празним низом играча после чега се играчи додају један по један. Може да се одигра партија што подразумева пражњење свих скупова домина, попуњавање кутије доминама и циклички извршавање потеза појединих играча уз прескакање играча који су предали игру. Партија може да се заврши победом једног од играча или нерешено ако сви играчи предају игру. Пре савког потеза испише се садржај табле и идентификатор играча који је на потезу. На крају се испише начин завршетка партије.
Pa baš ovakav ne znam da li može skroz da se odradi u C-u. Ali malo modifikovan bi mogao. Doduše, ja sam malo pozaboravljao šta su u mogućnosti sve strukture da učine u C-u. Ali eto, bilo bi lepo videti i kod za C :D
Doduše, možda bi mi prijavio grešku jer ne koristim "i" u uslovu "1=1". Nisam sigurna. Ako je tako, onda bi while glasijo:
while(int i = 1; i + 1 > 1; i++)
Ma znam šta si htela, nego mislim da treba for. Oće while da zakuca onako :P
E, a pazi. Prijavilo bi grešku i da je for. I to kod ovog 1=1. Pošto je operator jednako za dodelu vrednosti, a jedinica nije promenljiva, onda ne bi moglo.
Ovako bi recimo radilo for(int i=1;1;i++)
ili for(int i=1;1==1;i++)
ili for(int i=1;true;i++)
Ili samo
for (;true;)
EDIT:
Sad sam probao radio bi i ovako
for(;;)
Pa može i tako, smo što se u daljem delu korsti "i", pa zbog toga treba i++...
Inače, po nekom nepisanom pravilu, for se ne koristi za ovakve slučajeve kakve si ti naveo, već while. Zašto for(;true;), kad je tu while(true)...
void main()
{
for(;1;printf ("samo da vas pozdravim\n\a"));
}
section .text
global _start
_start:
mov edx,len
mov ecx,msg
mov ebx,1
mov eax,4
int 0x80
mov ebx,0
mov eax,1
int 0x80
section .data
msg db "Eve malo proseravanja :)",0xa
len equ $ - msg
public static void main(String[] args) {
Scanner S = new Scanner(System.in);
System.out.println("Alo mali kako se zoves: ");
String ime = S.nextLine();
System.out.println("Koliko maraka imas, i nemo da me lazes");
int god = S.nextInt();
System.out.println("A ja ruzna imena " + ime +"!");
System.out.println( "daj tih " + god + " maraka da kupim sebi gajbu Nektara lolo");
}
}
E jel se razume neko ovde u leder dijagrame, plc programiranje ? Ako neko zna izucavam nesto ovaj simatic step7 pa svakakv materijal bi mi dobro dosao ...
Sos zna asembler ko terminator!
Mene zanima ko se razume u javaskript da me poduči nešto.
Можда могу да ти помогнем ако имаш неки конкретан проблем, али ако си за неко глобално учење, интернет је мама за те ствари.
Rešio sam već problem, internet je mama za te stvari :)
http://www.codinghorror.com/
kul blog, mnogo mi se sviđaju ova istraživanja o tome kako se mnogo veliki broj ljudi prijavljuje na posao programera a uopšte ne umeju da programiraju. Ili da rešavaju programerske zadatke.
Pa reko vas da pitam, kad ste svi eminentni
ali umesto brojeva deljivih sa 3 ispisuje "Bla", umesto brojeva deljivih sa 5 ispisuje "Truć", a umesto brojeva deljivih i sa 3 i sa 5 ispisuje "BlaTruć"
EDIT:
A najjači su ovi što pohrle da objasne svima u komentarima i onda ne reše ispravno zadatak.
EDIT na EDIT:
Kako se sad osećam jebeno pametno i nemam više briga za svoju budućnost u svetu programiranja kad sam završio sa čitanjem komentara na članku ovog bloga.
Изволте, госн. Павле
var
i,c,cj,cd: integer;
a:array1..99 of integer;
Begin
for i:=1 to 99 do
begin
ai:=i;
cj:= ai mod 10;
cd:= ai div 10;
c:= cj + cd;
if (c mod 3=0) and (cj mod 5=0)
then writeln ('nji i bla')
else if (c mod 3=0) then writeln('bla')
else if (cj mod 5=0) then writeln('nji')
else writeln(ai);
end;
readln;
END.
Вероватно је могло ефикасније, али ето га на брзину, не видим на очи.
ЕДИТ: Вукајлија ми коцкасте заграде, пребацује у линкове, али зна се чему служе..
ЕДИТ на ЕДИТ : И још ми је све испеглала да нема табове, да га јебеш...
и како то кратко и елегантно изгледа у олмајти Лиспу
(setq i 1)
(while (< i 101)
(setq x (mod i 3))
(setq y (mod i 5))
(format t "~a. ~a~%"
i
(if (AND (= x 0)(= y 0)) "bla truc" (if (= x 0) "bla" (if (= y 0) "truc" i))))
(setq i (+ i 1)))
(format t "~% jebace vas misa tumbas!!1"))
(stampaj)
;output
1. 1
2. 2
3. bla
4. 4
5. truc
6. bla
7. 7
8. 8
9. bla
10. truc
11. 11
....
88. 88
89. 89
90. bla truc
91. 91
92. 92
93. bla
94. 94
95. truc
96. bla
97. 97
98. 98
99. bla
100. truc
jebace vas misa tumbas!!1
Да ли је могуће графичко дорађивање завршеног програма из Ц?
Да ли је могуће графичко дорађивање завршеног програма из Ц?
DA! pijan sam, i ne znam kako, al moje iskustvo iz trezvenosti kaze da je sve moguce, samo treba naci nacin da iz c-a utices na grafiku...borlandov kompajler ima u sebi biblioteke koje ti daju to, ali i u drugima mozes to da izvedes na manje ili vise perverzan nacin
// U C-u
#include<stdio.h>
main(){
int a100,i;
for(i=0;i<99;i++){
ai=i+1;
}
for(i=0;i<99;i++){
if(ai%3==0){
if(ai%5==0){printf("BucTruc, %d\n",ai);}
else{printf("Buc %d\n",ai);}
}
if(ai%5==0){printf("Truc %d\n",ai);}
if(ai%5!=0 && ai%3!=0){printf("%d\n",ai);}
}
}
Mogu ja da vam postavim neke zadatke, ko MISLI da zna c++. Imam i lakših i težih, a kul su za vežbanje...
Zašto ste vas dvojica inkorporirali nizove da vas neko pita?
Ja MISLIM da znam c++!
Домина садржи два целобројна поља (a,b) у опсегу од 0 до n−1. Параметар n је заједнички за сва домина и може да се поставља и дохвата. Може да се дохвати вредност првог и другог поља домине, да се изврши међусобна замена поља, да се одреди да ли су две домине једнаке не водећи рачуна о редоследу поља и да се домина упише у излазни ток у облику (a,b).Скуп домина може да садржи задат број различитих домина. Ствара се празан после чега се домине додају једна по једна. Може да се испита да ли се нека домина налази у скупу, да се дохвати број домина у скупу, да се приступа домини задатог редног броја, да се домина задатог редног броја извади из скупа, да се скуп испразни и да се скуп упише у излазни ток (по 10 домина у једном реду).
Кутија је скуп домина. Може да се напуни свим могућим доминама, по случајном редоследу (број таквих домина је n(n+1)/2) и да се узме домина с краја кутије.
Табла је скуп домина код којег се домине додају на почетак или крај тако да суседна поља суседних домина буду једнака (тј. да друго поље претходне домине буде једнако првом пољу наредне домине; поља додаване домине могу да се замене).Рука је скуп домина капацитета n које неки играч држи у руци.
Апстрактан играч има јединствен, аутоматски генерисан целобројни индикатор и игра доминама из задате кутије на задатој табли држећи неколико домина у садржаној руци. Играч не може да се копира ни на који начин. Може да се дохвати идентификатор играча, да се рука (уз претходно пражњење) напуни до пола доминама из кутије и да се одигра један потез. Одиграње потеза подразумева стављање једне од домина из руке на таблу. Ако ниједна домина не може да се стави, узима се по једна домина из кутије док не успе да се стави на таблу или се напуни рука или испразни кутија. Повратна вредност је индикатор исхода потеза и то: DALJE (домина је стављена и рука није празна), POBEDA (домина је стављена и рука је празна) или PORAZ (домина није стављена и рука је пуна или је кутија празна).Човек је играч који потез одиграва интерактивно уз поновљено извршавање следећих радњи по избору: 1. исписивање табле; 2. исписивање руке; 3. стављање домине на таблу; 4. узимање домине из кутије; 5. предаја игре.
Рачунар је играч који потез одиграва аутоматски и на крају испише домину коју је ставио на таблу.
*Игра организује одигравање партије задатог броја играча на задатој табли коришћењем задате кутије. Ствара се празним низом играча после чега се играчи додају један по један. Може да се одигра партија што подразумева пражњење свих скупова домина, попуњавање кутије доминама и циклички извршавање потеза појединих играча уз прескакање играча који су предали игру. Партија може да се заврши победом једног од играча или нерешено ако сви играчи предају игру. Пре савког потеза испише се садржај табле и идентификатор играча који је на потезу. На крају се испише начин завршетка партије.
Ово је кул, а могло би и у Ц-у да се одради, кад будем имао времена пишем. :)
Pa baš ovakav ne znam da li može skroz da se odradi u C-u. Ali malo modifikovan bi mogao. Doduše, ja sam malo pozaboravljao šta su u mogućnosti sve strukture da učine u C-u. Ali eto, bilo bi lepo videti i kod za C :D