Iščekivni veznik.
-Mare, znaš kakvu sam sisu vido juče!
-Pričaj!
-Sreo Martu juče.
-I?
-Odemo na piće.
-I?
-Zovne me kući.
-I?
-Odem, naravno.
-I?
-Odemo u njenu sobu.
-I?
-Uleti njen ćale, peškir oko dupeta, biceps kao moja glava, ali sisa, matori, ja takvu sisu u životu nisam video. Da provedem život na benču, ne bih ono postigao. Posle kad sam otišo u teretanu, toliko me uradilo da sam tri serije više nego inače izbacio.
Slovo kojim iskazujemo svoju nezainteresovanost za neku temu, a glupo nam je da kažemo sagovorniku da ne smara. Izgovaramo tokom dramske pauze u smaračevom govoru, nemajući pojma o čemu on uopšte priča.
1 - I tako ti mene sinko, uvatiše Švabe te četrdesneke....
2 - I?
1 - I oni krenu mene tu da propituju, odakle sam, šta sam, kako se zovem....
2 - I?
1 - I odvedoše me na streljanje....
2 - I?
1 - Ubiše jednog, pa drugog, pa trećeg....
2 - I?
1 - Dođoše do mene kad istupi Hitler lično....
2 - I?
1 - Kaže on meni....
2 - I?
1 - Dođi u moje odaje, Eva Braun hoće da oseti kurčinu nekog Srbina....
2 - I?
1 - I tu ti ja nju opalim pred Adolfom....
2 - I?
1 - Je l' slušaš ti mene?
2 - I?
1 - More teraj se u pičku lepu materinu, bezobrazniče mali, ja li zbog tebe glasne žice da trošim?! Mrš!!!!
2 - I?
Указује на то да у разговору још није дошло до некаквог закључка, општег консензуса или једноставно, до краја приче. Изазива бес ако се користи превише, па треба бити умерен.
- Човече, нападоше ме јуче у дискотеци у Бачком Јарку! Замисли!
- И?
- И ништа, њих четворица, прво ми један олупао флајку о главу, а онда
су играли казачок на мени једно 10 минута.
- И?
- Па ништа, оно, кад сам се пробудио, видео сам беле мантиле около...
- И?
- Шта "И"? Па крпили ме у амбуланти, јеботе...
- И?
- И? Шта "И" јеботе? Па погледај ме како изгледам сада...
- И?
- Ма једи говна, бре!
Najpreciznije moguće odredjenje geografskog lokaliteta kojem pripada grad Foča.
U pitanju je grad koji se (formalno pravno) nalazi u državi zvanoj Bosna i Hercegovina.
Foča se nekako, ni kulturno, ni geografski, ne može svrstati niti u Bosnu, niti u Hercegovinu. Jedino što nam preostaje je ono "i"...
Samoglasnik koji nikako ne želiš da čuješ nakon što ispričaš vic koji je izgleda samo tebi bio smešan. Posle njega ispadaš klasični debil.
Stribor: Pita učiteljica đake: Deco hoće neko da mi kaže, šta je to Gorila? I naravno javi se Perica: pa ovako učiteljice:" jedne večeri smo u kući bili mama, tata, baba, deda, sestra, brat, kučići, mačići i ja i odjednom je nestala struja, tata je tog trenutka zapalio sveću i ona je Gorila."
Gvozden: I...?
Najstigmatiziraniji samoglasnik čije izostavljanje otjelovljuje identitet u ruralnim sredinama.
- Golub'ce Mar'ce, čega ima dobra za izist'?
- Linč'no moja, ima kobas'ce, pečen'ce te zal't' skupa s jajima.
- Os'ćam grmljav'nu, ima munic'je.
- Hihihi.
Veoma bitno slovo u našem jeziku. Pre svega jedan od 5 samoglasnika što znači da samo za sebe može da bude i reč i rečenica. Druga stvar je što određuje smisao izgovorenog, opet u zavisnisti dali se izgovori na početku ili kraji izlaganja te kako se apostrofira. Ako nema tačku iznad sebe smatra se velikim slovom a ako ima onda malim. I tako dalje. Šta bismo mi bez sliva i. Pokušajte zamisliti rečenice i reči koje sadrže ovo slovo, da istoga nema. I....
promenio sam naziv definicije (bilo je malo slovo L, sada je veliko i) :D
kazu da su Bozic i Badnji dan nerazdvojni,ali ima jos ortaka u stilu Tanga i Kesa......uzduz i popreko,neopravdano i nicim izazvano,stalaktit i stalagmit,sito i reseto,mleko i mlecni proizvodi.......
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.