U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Debeli profesor napitaka i Hagrid su se napili od umnoženog pića, one noći kad je Hari popio malo napitka sreće da bi izvukao sećanje od tog debelog profesora.
E ovako, knjige su golo govno. Taj svet je toliko nerealan da to prevazilazi granice retardiranost.
Prvo što je magija nedovoljno opisana, ne zna se na koji način funkcioniše, čak je i često menjano (kad Hari kupuje štapić kaže mu Olivander da čarobnjak može da kanališe magiju kroz bilo šta, ali kroz štapić je najprirodnije čak ima i priča kako on leti po školskom krovu itd., a kasnije u knjigama kad Hari ostane bez štapića bukvalno je normalac), ali čak i sa tako šturim objašnjenjem očigledno je da ti štapići funkcionišu na principu perpetum mobilea. E sad, objasnite vi meni kako neko ko ima pristup beskonačnom izvoru energije može da umre od gladi?
Kakva su to debilna ograničenja, ne možeš stvoriti hranu? Da li to znači da ne možeš da stvoriš ništa organsko, ništa što ima ugljenik u sebi? Gde se povlači granica? A opet još debilnije je to što možeš da umnožiš hranu... Jebote ko to smišlja? Ako imaš jedan kolačić imaš ih milon, ako imaš jedan gram neke hrane imaš tone? Čemu onda služi novac? Novac takođe ne možeš da stvoriš magijom. Da li možeš i čarobne napitke da udvostručiš kao hranu ili oni imaju neki svoj zakon? Ako možeš, koja je poenta spravljanja istih?
Dalje da ne ulazim u još problema oko magije, na primer kako nastaje nova čin, da pitam ja vas šta rade čarobnjaci koji ne rade u ministarstvu magije?
I glavno pitanje: zašto se čarobnjaci kriju? Uz taj pristup beskonačnom izvoru energije na svetu bi zavladala utopija jer ne bi više bilo problema nikakvih.
Kada sam prvi put čitao knjigu sa više od 14. godina nisam mogao a da ne vidim ovakve rupe u tom svetu i to me je strašno iznerviralo. Plus to što je Hari Poter savršen lik bez mana, ajde na kraju serijala da je sazreo pa je savršen, ali ne Hari Poter je savršen od početka do kraja.
Ово је највећи пролив икада истоварен на овом форуму, узевши у обзир и Валсинарбове ставове и спемовање разних људи сликама пролива.
Прво, да би рекао да су књиге голо говно, не можеш да нападаш само садржину, зато што и да јесу говно, барем су лепо упаковано говно. Роулингова је све књиге, од прве до последње (са знатним напредовањем у стилу и начину писања) написала одлично.
Друго, Хари по крову лети са својих пет, шест година, када нема ни основна знања о магији. У том периоду он, као ни остали чаробњаци, не уме да контролише своје магичне способности. Доказ за то је сјебавање стакла у зоо врту. Он није покушао да га склони, само је имао набој емоција који је ослободио магију. Исто је и са косом која му је расла преко ноћи, али и са надувавањем тетке Марџ (тад има неку врсту обуке, али је и даље млад и невешт).
А то што је без штапића као нормалац, то је зато што их тренирају да користе штапиће јер је помоћу њих много лакше каналисати магију. Исто као и теби, мени или било коме на овом форуму. Навикли су нас да имамо нет за све што нам је потребно, и да у једном тренутку останемо без њега, теже бисмо се снашли за информације које су нам неопходне. Све у свему, то је само размаженост, није никакав пропуст у магијским законима.
Храна не може да се створи, не може ни да се умножава тако да има исти укус. Укус мултиплициране хране увек ће се разликовати од укуса првобитне. Зато постоје кућни вилењаци у Хогвортсу, јер да може да се створи истоветна храна, Дамблдор би купио једно пиле, кромпир и колачић и створио гозбу.
Новац се ствара гоблинском магијом, а речено је да су гоблини ружна, али племенита и поштена створења, тако да неће направити срање и изазвати инфлацију, дефлацију или фалсификовати кинту.
Настајање нове чини се исто може објаснити сакупљањем емоција и жеља и каналисањем истих у одређену бајалицу. Слажем се да није потанко објашњено, али из онога што је изложено у "Полукрвном принцу" о Снејповим чинима које су записане у књизи напитака, могло би да се закључи да записивањем негде, настаје трајна веза између бајалице и ефекта и да тако некако настаје сама чин.
Тренкила ти је објаснио шта раде други чаробњаци, ја само да додам, раде у школи, кафанама (Мадам факин Розберта), продавницама (Дијагон алеја), краду (Мандангус), шверцују (Мандангус), свеукупно се гиданишу (Мандангус) и слично...
Објаснио ти је мало и зашто се крију. С обзиром да су људи стока, ситуација би била следећа:
Откривање чаробњака >> миран суживот 20 година >> упрезање чаробњака за сваку могућу ситницу 10 година >> први чаробњачки испади и убијање нормалаца који их зајебавају >> нормалци су глупи ко курац па не престају 5 година >> организовање да се ослободе нормалаца, рат, убијање, Волдеморове идеје преовлађују 30 година >> чистокрвно друштво, с преосталим нормалцима који раде у рудницима, бацање поруга са литице као у старој спарти >> нацизам
И онда када би се све то десило, више се не би осећали посебно у односу на већину света и почели би да извршавају самоубиства због депресије.
Рупе у свету Хари Потера постоје. Али такође постоје рупе и у Толкиновом свету, и у Мартиновом свету, па нико не покушава да искаже то, само зато што у њиховим књигама има много више клања и намењене су старијој популацији. Свуда постоје рупе, а хејт према Харију се баца зато што људи мисле да ће тиме испасти кул.
Хари није савршен лик од почетка до краја. Под број један, он никада није био савршен ученик, није био најпопуларнији, није био најлепши... Има свој квидич, и то му је то. Остатак времена успевва уз, назовимо то снага пријатељства, односно, уз помоћ лудог малог џинџера и штреберке. Такође, у каснијим деловима има и тренутке у којима се баш срозава, као опседнутост дневником, љубоморисање на Седрика Дигорија због турнира и Чо, болесна љубомора на Ронову позицију асистента, опет опседнутост другом књигом, и на крају потпадање под утицај Слитериновог медаљона...
Да сумирам, покушао си да се искењаш по Хари Потеру, али џаба, бацио ти је дечко експелијамус...
Menjajte ime teme u ''tinejdzeri vukajlije'', sumnjam da bilo ko stariji moze da svari ovu kolicinu sranja
Немој тако Џанки, образ и част Потерову бране и припадници оне 30+ категорије...
Ovo može da se zaključa, LOL doktorir'o Harija i podelio sažetak rada sa nama normalcima.
Kad bi Vesna Rivas napisala knjigu, i dalje bi bilo manje sranje nego ovo.
Sve sam očekivao ali da LOL ovako odbrani disertaciju na temu Harija Potera, nisam mogao ni da sanjam.
Џанки, сви ми знамо да си ти од друге године редован у кладионици и на рулету, али јебига, има и деце која нису одрасла на приручнику за кладионичаре. Хејт према Харију Потеру је дебилан, сасвим фина ДЕЧИЈА књига. Додуше, никад је нисам нешто претерано волео, али је свакако било интересантно прочитати је и уопште не жалим због тога. Исто тако не жалим што сам одрастао читајући Градимира Стојковића, и колико год то св сад деловало млако, деси ми се једном у току године да извучем нешто његово из личне библиотеке и прочитам за пар сати, јебига, носталгија.
И да, Хари Потер је права књига за развијање љубави према читању. Исто то је и "Леси се враћа кући", "Хајдук", Нушићеви "Хајдуци" и слично. Све те књиге су пуне клишеа и сличних ствари. Али дете још није упознато са тим стварима и све те ствари у књигама ће детету бити интересантне. Касније се та љубав према читању развија преко, на пример "Хобита", нека Жил Вернова дела и слично. А Хари Потер је постао култ за свега десетак година постојања, што свакако говори нешто о њему. Књига је добро написана, и та гомила клишеа је јако добро и маштовито уклопљена, тако да је Потер и даље добра књига. Мени је лично, најдражи "Затвореник из Аскабана", и мислим да сам га прочитао пар пута. А најјачи ликови су ми Сиријус и Дамблдор.
То је отприлике то што се мог учествовања на овој теми тиче.
Reakcije na Potera me živo podsećaju na reakcije povodom pojave ove indy igre
http://www.youtube.com/watch?v=_YBZqWNnFOQ
U pitanju je amaterski projekat, okupilo se par likova sa skromnim programerskim veštinama i aj da probaju naprave my little pony tabanje iz zajebancije. Matoriji se uglavnom oduševljavaju jer sigurno nije bilo jednostavno, kako ćeš da napraviš animaciju da glavati poni nešto udari, gde ćeš da postaviš hitbox, a i sama ideja je nekako simpatično debilna. E onda dođu deca što misle da to više nisu i opletu 'haha, vidi kako jadno izgleda', 'ja ovo štapom ne bi pipnuo' pa odu onako zajebano da balave na crysis.
Само да се упишем. Писаћу чим нађем мало слободног времена.
Е да, и хтедох да вам кажем да постоји http://www.pottermore.com/, па оно..
Samo da se upisem.
Amin. Među prvim knjigama koje svako dijete treba da pročita.
Da li je ovo tako? Hagrid i debeli profesor ne primećuju razliku u ukusu pića, a čak i da postoji razlika u ukusu verujem da bi se pronašla hrana koja nakon umnožavanja ima dovoljno dobar ukus pa bi je onda svi jeli.
Kapiraš o čemu pričam? Magija je osnovna sporedna stvar ove knjige a tako je očajno urađena.
Magija u Hari Poteru ima ograničenja samo onda kada ta ograničenja stvaraju neki zaplet u scenariju.
Hari Poter je glat mogao da bude napisan sa dešavanjima u stvarnom svetu, tipa dečak kome je neki kriminalac ubio roditelje sazreva u specijalnoj školi jer sa 10 otkriva da su mu roditelji bili deo neke tajne organizacije, bla bla bla. Ali zaplet u svakoj knjizi je oko magije jer je realno mnogo lakše izmisliti zanimljiv čarobnjački turnir nego zanimljiv srednjoškolski turnir.
Dakle, Rolingova je iz lenjosti ubacila magiju u priču i to je očajno uradila. U svim tim knjigama koje si spomenuo magija ima tačno određena ograničenja.
Pa to ti žemka, ne postoji ni jedan posao koji obavlja čarobnjak a da ne postoji i u svetu normalaca (onaj što pravi metle bi mogao da bude ekvivalent onome što pravi automobile), a opet postoji mnogo poslova koje obavljaju normalci koje čarobnjaci ne obavljaju, tipa fizikalci. A i svi poslovi koje rade su znatno ubrzani magijom, mogu mnogo toga više da obave u 8 sati nego jedan normalac, samim tim nema potrebe za tolikom radnom snagom, itd.
И онда када би се све то десило, више се не би осећали посебно у односу на већину света и почели би да извршавају самоубиства због депресије.
Ovako nešto se sigurno ne bi moglo desiti, jer kao prvo čarobnjaci mogu da nestanu kad god požele (i fizički i iz umova normalaca), kao drugo pričamo o ljudima koji se kriju vekovima od slabijih od sebe.
Roulingovoj je prosto bilo teško da smisli novi svet u kome postoje čarobnjaci, pa je onda traljavo ubacila čarobnjake u ovaj naš.
Ovo joj je u stvari mnogo dobro prošlo, jer jedna od čari čitanja Hari Potera kao klinca jeste to tripovanje čarobnjaka u ovom svetu, očekivanje pisma za Hogvorts sa 10 godina i tako dalje.
Neću da mračim, ali ako sa više od 15 godina priželjkuješ magijske moći da bi rešio svoje probleme umesto da uzmeš stvar u svoje ruke, Istok Pavlović lajfkoučer postoji zbog takvih.
Nije bio savršen učenik? Nije bio najpopularniji? Nije bio najlepši? To što je kvazi underdog ne znači da kao LIČNOST nije savršen.
Kad je opsednut dnevnikom i kad potpada pod uticaj Sliterinovog medaljona, oba puta su te njegove loše osobine izazvane magijom što ga ne čini nesavršenim nego samo izaziva sipatije kod čitalaca zbog patnje koju trpi.
Tih ljubomora ne mogu da se setim jer nisam dovoljno skoro čitao te knjige da bih se sećao detalja, ali biti zaljubljen u neku devojku automatski izaziva ljubomoru prema njenom dečku, ne možeš reći da je to loša osobina.
A ono čega se sećam jeste da je Hari u oba slučaja prevazišao ljubomoru i time pokaza svoju veličinu (Sedriku je pomogao za zmajeve a sa Ronom je ostao drug uprkos njegove pozicije).
Možeš da voliš knige Harija Potera zato što te sećaju na neka lepa vremena kad si bio klinac, možeš čak i da iznova čitaš knjige Harija Potera zbog te nostalgije. Ali ja sam istovario svoj hejt prema Hariju Poteru zbog onih koji to smatraju dobrom knjigom i koji sa 20 godina sebe nazivaju Hari Poter nrdovima, kao da je to nešto čime se treba hvaliti.
Reći da svuda postoje rupe je isto kao i reći da nisi čitao velika dela književnosti.
Uvek neka šega s tobom, hehe.
Realno, Vetar vam se istovario po temi, israo se po glupavom Hari Poteru, i u pravu je.
Чаробњаци се налазе у овом свету, а не у неком другом наменски. Да се налазе у другом свету, не би се исказала Дамблдорова мудрост остављања Харија да живи са нормалским рођацима, него би дечко израстао накурчен што је победио најјачег чаробњака икада и не би могао да буде јунак.
Опет, није савршен, често у књигама има "ДЕБИЛЕ" тренутака у којима се исказује та несавршеност.
И, опет, ако хоћеш да кажеш да књиге нису добре, немој само да се концентришеш на радњу, која ти се очигледно не свиђа, него се концентриши и на стил којим су написане...
А, ако сматраш да је могло да се одради као прича о дечку у дому коме су родитељи део супер тајне организације напиши слободно, да видимо како ће ти то успети...
Pišaj po Poteru.
Kakva epska prepiska, ne znam na koga bih dao pare majke mi
Napisaše ljudi roman o romanu. Kako ih nije mrzelo samo...
Мени једина глупа ствар у књизи је "хари, па хари, све се врти око пичкастог, ћоравог лика", контам ја да се књига зове по њему и да је он важан, али мајку му, да се све врти око њега, дебилно је... и константно на крају испада фрајер, константно глуми неко лудило, скромност..
1- убива професора и опет се ослобађа волдемора
2- убива змију и оног дегена волдемора клинца
3- рокне 7325 дементора, јер је он јак, најјак, фрајер
4- из целе јебене школе, толико пријављених 17огодишњака, глупи пехар баш њега дизабере, е курац мало...
5- води ту дамблдорову секту, сви га слушају, он учи мађије ликове које су старији од њега, на крају опет преживи напад волдемора и његових кучака
6- од свих људи на свету, од свих моћних мађија, чаробњака, даблдор баш њему једином да каже за хоркруксе и волдемора, наводно, нико не може да уништи те хоркруксе осим јебеног пичкоње од 16 година
7- ЈЕБЕНИМ ЕКСПЕЛИЈАРМУСОМ ДА ПОБЕДИШ АВАДАКЕДАВРУ? О МАМУ ДА ТИ ЈЕБЕМ ЈА
ПА ЧИМЕ ГА ХРАНЕ МАТЕР ИМ ЈЕБЕМ, говно мало ћораво
Матори, забрињавајуће је што тражите нелогичности у књигама за децу. Јебвоте, кога боли курац. Није писала научни рад него јебену бајку. Књига је намењена за децу. Узмите то у обзир. Кога боли курац за послове. И у рандом бајкама имаш само принчеве и змајеве. Кога боли курац за послове.
Оно, тема се претворила у трансфер. Почев од људи који га бране до краја, тражећи логична објашњења, па до оних који га пљују због недостатка логике. Књига је за Д-Е-Ц-У.
Има рупа, то стоји, али брате, од свих ствари које сам узео да прочитам или погледам у скорије време 95% има неке рупе. Па "Нема земље за старце", "Др Хаус", "ЛОТР"... свуда ћеш наћи рупе у логици.