Šta zapravo jedemo

  1. Jel stavljate peršun kad jedete paštetu?

    Ovo i mene zanima

  2. A sto se tice zlatiborca, koliko sam ja cuo a i znam dvojicu ljudi sto svercuju za njih i njima prodaju meso sa kosova a i dosta manjih mesara je jedno vreme dovozilo sa kosova meso i zaledjene batake iz brazila koje je usput staro oko tridesetak godina a koje dok se pretera sa kosova se odledi i zaledi jos po par puta. A inace to meso i npr vesalice od njega izgledaju vrhunski, samo sto nije to taj ukus nego kao sundjer da jedes. A i po ceni se vidi kvalitet, imas čajnu od 800 do 1300 dinara.

  3. A jel to neki rat korporacija, Matijević vs Zlatiborac?

    Златиборац јебе маме Матијевићу. Додуше, колико сам информисан, Златиборац увози месо ш квалитета из Јужне Америке, јер је постигао бум кад је био мала фирма и кад је имао квалитетне производе, па није имао довољне количине меса да би подмирио потребе. Тако да је сада генерално говно.

    Шта сам оно хтео да кажем. Кад погледаш намирнице, свињетина није здрава, парадајз до јаја прскан, млеко има афлатоксине и гован, све животиње тове разним говнима, нездравим срањима и тако, реке су нам загађене, скоро је било да се не купује морска риба јер људи направише срање па је сва загађена, даље, узмеш у обзир да у јебени хлеб стављају ко зна шта. Нема сврхе расправљати о здравој исхрани. Једино да се вратиш на брдо с ког си сишао и наставиш да обрађујеш земљу. Сере ми се кад неко каже како се не храниш здраво, а под здравом храном подразумева јебени парадајз који квалитетан нисам појео годинама уназад. Безукусан, напуњен разним говнима да ме увек увати горушица након што га поједем, боље бих се осећао детрџент за суђе на попијем.

  4. Ja samo organski.

  5. у суштини, исхрана је веома важна, али данас се нешто заиста здраво ретко налази.
    Моји родитељи, баба, сестра и ја, одлазимо сваког викенда у једно село у Војводини близу Београда где имамо неки воћњак, кућу и башту, све у свему пола јутра земље. Једном недељно заливамо повртњак, траву у воћњаку нисмо косили још од прошле године(све што падне у воћу, падне у траву дубоку преко пола метра) кромпир посејали али нисмо загртали, укратко, не можемо да водимо башту како треба јер долазимо једном недељно. Имамо неколико редова парадајза, бораније је било, тиквица, бундева, лука и пасуља. Не прскамо нити смо икад прскали, скоро цела башта је у корову и сирку али успемо да извучемо нешто. Ове године парадајз скоро и нисмо куповали него смо јели тај наш и укус не може да се пореди са оним куповним. Воће исто не прскамо, пола тога је труло али ово што роди, роди некако и опет имамо за нас довољно, правимо џем од онога што не остане. Кромпир се скроз осушио и земља је толико тврда да не може да се извуче ишта ако је и родио мало. Кромпирове златице смо убијали прстима и гњечили смо њихове ларве. Кад би неко дошао и видео рекао би ''Ово није башта већ коров''.
    То је тачно али опет било је поврћа и воћа. Скупили смо плодове и поред заливања једном недељно и без икаквих инсектицида и хемија за раст и против корова. Рачуница нам изађе у минус али опет, не хајемо јер смо се хранили колико толико боље. И да додам, да смо све ручно радили, са неколико ашова, без трактора и мотокултиватора.
    Али, ипак је немогуће живети у великом граду а хранити се здраво. Не верујем у никакву здраву храну коју ми неко сервира а да сам нисам радио у пољу и лично гледао како расте. Нисмо ми у толиким говнима као западњаци, али опет, индустрија је узела маха. И немогуће је не јести прерађевине и то ваше нездраво а проводити сваки дан у Београду. Ко живи на селу и тиме се бави, он некако и може.

  6. A inace to meso i npr vesalice od njega izgledaju vrhunski, samo sto nije to taj ukus nego kao sundjer da jedes. A i po ceni se vidi kvalitet, imas čajnu od 800 do 1300 dinara.

    Од овога ми се сере. Цене неких производа су тако неоправдано високе. Мислим да прерађујем и од генетски модификоване кучетине почнем да правим чајне, и ставим јој цену од 1500 динара, људи би триповали да је до јаја квалитетна.

  7. Кизо, то ти је дневна доза биљака. :Д
    Лол, иначе, то ставе да би одвукло пажњу са говно паштете. Иначе, најјача паштета убедљиво је рибља са поврћем. И пилећа је добра. Волим што имам обрнут биоритам па често рано изјутра одем до продавнице и купим врућ леба.

  8. Al ne moš pravit sendvić u po kruva bez neke podriguše.
    Mesni narezak je do jaja stvar. I obavezno ga ovako serviram članovima mog književnog kluba. http://www.ovako.ba/en/pix/mesni-narezak.png

  9. Pravite sami paštete ako vas toliko mrzi da grizete, jeb'la vas pašteta!

  10. Ne, zaista, ja se trudim da ne žderem suhomesnato, jedem meso, voće i povrće, sam spremam, uživam u peršunu na pašteti, ali nekad ne možeš da stigneš, ubaciš u usta šta imaš, i aj dalje. I to povrće, čime je tretirano, čime je meso hranjeno... Znam šta prodaju seljaci na ovdašnjoj pijaci, što neki kažu za paštetu, da znate šta se u to stavlja, ne biste jeli. Npr. selo Krtinska kod Obrenovca, poznato po proizvodnji šargarepe. Slučajno, za šargarepu treba peskovita, rastresita zemlja, tu najbolje uspeva, i slučajno, Krtinska je tik pored deponije pepela sa elektrane Nikola Tesla. Pepeo je kancerogen i diže se i prekriva ceo kraj kad dune vetar. Eto, to je na primer. A seljaci kad prodaju, a ne gaje za sebe, krknu pesticide kao neprijatelju, kažu: pa to je za pijacu, nije za jelo. Ne smem ni da pomislim šta rade ovi što proizvode na veliko... I da i ne mislim o miksovima stočne hrane, čega sve ima u onim džakovima, kad hraniš svinju godinu dana kukuruzom pa ne možeš da je uhraniš, a daš joj one steroide iz džakova, odmah nabubri ko luda. Znam ljude koji gaje šampinjone... Ukratko: ne jedite šampinjone. Uglavnom, pašteta je gadna, salama je gadna i opasna, ali samo malo manja opasnost vreba iz svežeg roze bifteka iz mesare ili sočne jabuke na pijaci. Zato kupujem plodove mora: ne gaje se, love se, jebi ga, kolika je šansa da budu otrovni. I berem gljive. Možda mi produži život.

  11. Јеси сељак, фали ти виљушка. :Д

  12. Jel pojedu i tu salatu kizo

  13. Валде, не видим разлику између паштете и сухомеснатог. :Д

  14. Ja ove godine ima da okačim par pašteta u sušanu.

    Pojedu, oni žive zdravo i nadasve organski.

  15. шта се ради шампињонима, баш ме занима? ма за то је све златиборац крив, зна се. упропасти српског сељака.

  16. шта се ради шампињонима, баш ме занима?

    Koristi se sintetički komposti, u kojima ima svakojakog sranja.

    Валде, не видим разлику између паштете и сухомеснатог. :Д

    Pa naravno, pravim sam paštetu. Od guščije džigerice, riblju, mešanu sa povrćem. Mogućnosti su neograničene :)

Rekli o sajtu

Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!

Biznisblog · 26. Decembar 2007.