Šta bi bilo da je Tito živ dočekao pad komunizma, berlinskog zida i devedesete?
Rekli o sajtu
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Dobro pitanje, to šta bi bilo da se sve desilo krajem 60-ih. Šta bi bilo sa Jugoslavijom da se tada raspao istočni blok i uvela neka demokratija. Jeste tad pokret nesvrstanih bio još svež ali baš Afrikance i Arape boli uvo za Balkan da bi imali neku stabilnost zbog članstva u njemu. Sovjeta više nema, zapad jača, bio bi sigurno ogroman pritisak da se pređe u demokratiju jer kapitalizam ne miriše komunizam, a deo Evrope si. Možda iz poštovanja prema Titu ne bi zapad dirao Jugoslaviju neko vreme. Možda bi ga skinuli jer im ne bi odgovarao poslednji primerak crvenog "diktatora" u Evropi, i verovatno bi i tad nastao neki haos na ovim prostorima. E sad, tada je još trajao Vijetnamski rat, i SAD su imale zanimaciju na drugom kraju sveta pa se možda ne bi mnogo mešale u taj naš haos, i pošto smo bili "izolovani" ne bi trebalo da su znali gde se šta nalazi od vojnih ciljeva tada i ne verujem da bi se mešali u još neistražen teren. Ali svakako ima dosta kombinacija, od mirnog razlaza jer ne ide, do masovne makljaže. Možda sam u pravu a možda nisam, jebajga.
Pravo u centar, Pakao juga!
To je sada već jedno veoma zanimljivo pitanje! Ali sa druge strane, bojim se da je odgovor na isto, predvidljiviji nego što se i misli...
Da je pad komunizma i gvozdene zavese bio predviđen za 1968. ili 1969. godinu, drugovi Tito i Bevc bi svakako u vreme tih previranja doneli ustav i to isti onaj koji su doneli '74.-te. Ukoliko bi uspeo uprkos padu komunizma sačuvati vlast, Broz bi ostao diktator sve dok bi mogao, a kad više ne bi mogao, uzeo bi politički egzil i pobegao na Kubu, na primer ili bi promenio identitet i pobegao ko zna gde i poživeo poslednje godine u miru.
Možda bi trebalo pokrenuti temu - Kako bi bilo da je Jugoslavija ostala kraljevina i da li bi svima nama danas bilo bolje u oblasti političkog života?
Mozda ipak ne
Zašto ne?
Jer je debilno
Šta je debilno?
Još se čeka Gambijev opširan stav o ovoj temi koji se već danima najavljuje. U međuvremenu imamo aperitiv u vidu kratkih i kiselih komentara na bilo čiji stav. Badam ts
Čekaj brt strpi se bole me ruke od kucanja
Ти си.
---Možda bi trebalo pokrenuti temu - Kako bi bilo da je Jugoslavija ostala kraljevina i da li bi svima nama danas bilo bolje u oblasti političkog života?---
Juga ne bi opstala ni u kom obliku, niti sam fan kraljeva i careva, ali jedno sigurno znam, da je ostala kraljevina imali bi makar jedan problem manje, restituciju imovine, koja je pored Kosova druga kost u grlu Srbije i koja onemogućava primenu Ustava.
Stvarnom primenom našeg Ustava nastao bi opšti haos jer bi se morala vratiti sva predratna imovina naslednicima i bilo bi bede na sve strane (kao da je već nema dovoljno).
Kosovsko pitanje takođe tera državu da negira sopstveni Ustav jer bi njegovim poštovanjem ovog momenta moralo biti proglašeno ratno stanje zbog strane okupacije dela teritorije za koji u Ustavu Srbije piše da je naš integralni deo.
Kada se Ustav jednom zaobiđe onda se čitava država urušava, jer ostavlja se svakome na volju da tumači zakone kako on poželi što dovodi do širenja korupcije i progresivnog raspada sistema.
Srbija se tek ispilila i ne zna šta hoće, nama su potrebni referendumi, na svim poljima. Referendum za Kosovo, za EU, za NATO pakt, za restituciju imovine, gej paradu, za sve. I kada se nešto jednom odluči na referendumu ide se sa time do kraja, a ne na pola kako to uvek kod nas biva, što se kaže hoćemo da se jebemo al ako može nekako da nam ne uđe.
Ako smo odlučili da želimo Kosovo kao deo Srbije onda ne možemo raspravljati o, za takav ambijent, trivijalnim stvarima poput uvođenja vojnog roka i slično. Stavi druže referendum, jel želimo Kosovo većinom? -želimo. Onda bato proglašava se vanredno stanje i uvodi vojna uprava, 15% BDP-a ide na opremanje vojske, vojni rok 3 godine, najsavremenije naoružanje se nabavlja i idemo na rokanje pa kom opanci kom obojci.
Ako narod većinom odluči da ne želi Kosovo već mir i gej parade ili šta već, molim lepo, briši tu stavku iz Ustava i idemo dalje.
Ali za takav oblik zrelosti i rezova i političke odgovornosti trebaju da prođu generacije i generacije ljudi da bi se izrodila politička elita koja će biti spremna da sluša volju naroda a ne da primenjuje neku sopstvenu politiku kao da je zemlja od 7 miliona stanovnika njihova lična prćija pa nas vuku malo levo, pa malo desno.
I da, bez uvrede ali meni je pun koš ljudi na vlasti koji su rodom iz Crne Gore, Bosne, Krajine i ostalih istorijskih regiona. Srbiji treba vlast rođena i odgajana u Srbiji, na Srpskoj zemlji, koja razume Srpski mentalitet i želi da sluša volju naroda Srbije a ne neko sa strane ko će preko naših leđa da leči svoje frustracije za izgubljenim teritorijama i prađedovskim razmiricama. Bez uvrede, sve te ljude ja smatram braćom i razumem njihovu bol i borbe kroz koje su prošli, ali sinovi, ovo je naša zemlja i o njenoj sudbini treba da odlučuju naši ljudi, neopterećeni mentalitetom krajeva iz kojih dolaze i koji mi ovde iskreno ne razumemo.
Prvo i osnovno Jugoslavija je bila vojna super sila, ako ne na globalnom ono na regionalnom planu sigurno. Osnovno što se uči iz predmeta Međunarodni odnosi na ovim našim ostacima od fakulteta su elementi moći države, a to su:
1. Vojna moć
2. Ekonomska moć
3. Harizmatičnost lidera
Uz pomoć elemenata moći država nastupa kao međunarodni faktor i pozicionira se u odnosu na druge zemlje sveta.
Југославија није била никаква регионална војна сила јер причамо о периоду великих блокова после 1945, а не добу "сфера интереса" и "регионалних сила". Што се Европе тиче, ту су фактор СССР и САД. Уједињена Европа не постоји и једини иоле већи фактор јесу биле Француска и Уједињено Краљевство, али су и оне добиле шамаре врло брзо после рата (Суец).
Југославија није била ни на приближном нивоу са овим земљама по војној моћи. Њена војна моћ била је на совјетским темљима: експерти који су организовали војску, оружје, индустрија, чак и економска залеђина - све је било совјетско. Никакав значајан прекид у војној индустрији није се десио ни после '48. Што се региона тиче, једини удео који је Југославија имала јесте био преусмеравање дела помоћи у Албанију и међу грчке комунисте. Оба су се завршила катастрофално, а и ту је главна позадина помоћи опет била економске природе. Југославија са својом војском није могла да решти ништа ни око зоне Трста, а камоли нешто даље.
Што се тиче ових фактора које наводиш: војска мора да једе и мора да троши паре, и по правилу је обично главни потрошач у буџету. СФРЈ није била изузетак. Харизматични лидер опет почива на добром економском стању - зашто конзервативци у 19. и 20. веку упорно спроводе социјалне програме, макар се залагали за апсолутну монархију?
Нашао си земљу која је ДЕФИНИЦИЈА земље која живи на туђем буџету.
Југа је била само тампон-зона и са њом озбиљније од тога није рачунато. Цео Покрет несврстаних (зашто он подразумева Африку) јесте тампон-зона између два блока, која осигурава да бар ова друга земља неће прећи у табор оног другог блока. Ако погледаш саму Европу, колико је Покрет несврстаних обухватао држава - само једну. Рачунати на то да су Несврстани били озбиљна конкуренција Варшавском или НАТО пакту у најбољем случају показује непознавање глобалне слике овог периода. Не може Тито бити озбиљан супарник Стаљину на конто старе славе ако Тито иза себе нема ICBM.
Поента југословенског уједињења је превасходно била у томе да се окупи српски народ. Да је Србија теоретски добила оне земље што се приказују на "карти Лондонског уговора" (што је посебна митоманска прича), остало би Срба ван Србије. Ти Срби би постали жртве Хрвата или других управљача, који су остајали верни Хабзбуршкој монархији до последњих дана (1917-8) и који су имали солидних разлога за освету.
Што се тиче српске хегемоније, ту би се могло указати на то да је довољно избројати председнике влада у СХС/Југославији и видети колико њих нису били Срби. Да будемо поштени, један краљ који је изјављивао неће се мени хрватска застава вијорити у Земуну тешко да је мислио на реалну једнакост са Хрватима.
Људи прелако суде Александру и другим ствараоцима Југославије јер не разумеју тај период.
ЕДИТ: То за Аустро-Угарску није истина, али је то тема за неки други пост.
A dobro jebiga, hegemonija, ne znam šta se drugo trebalo očekivati od naroda koji je oslobodio i ujedinio celu tu kurčevu Jugoslaviju i bio na pobedničkoj strani u ratu dok su zapadni susjedi većinom blejali u austrougarskim uniformama dok god je to moglo, pa onda na kraju rata e mi smo s vama ipak btw braćo naša draga. Kad se kaže hegemonija meni to ima neke konotacije baš nasilničkog i netrpeljivog ponašanja od strane tog tiranskog naroda, tipa zatvaranje u logore i etničko čišćenje, ali opet to je već semantika i lično tumačenje reči. A ono šta, nisu imali predsednike vlada? Pa jebiga, izglasajte ih. Poseban pozdrav za Stjepana Radića hehe. Mislim ajde da se malo i sagleda kao što si i sam reko cela ta situacija u kontekstu vremena i tadašnje geopolitičke situacije. Kakva kurac jednakost među narodima je postojala i mogla da se uopšte očekuje tada igde? To hoću samo da kažem, koliko su po zaslugama trebali da budu hegemonisani (izhegemonovani), dobro su i prošli, po meni.
Ау брт, колики постови овде! Нека ме Цар исправи ако грешим, пошто капирам да је он једини стручан историчар овде, када се оцењује један историјски период МОРА се оцењивати искључиво према стандардима тог времена, не свог сопственог. Значи ако су се захваљујући тој СХС сви Срби нашли у једној држави, њено стварање се не може оценити као грешка, не по тадашњим стандардима. Друго је што је држава створена уз курац и буквално на брзака. А ова Титова Југа је имала још лабавије темеље и ово што каже Цар, ето као део Несврстаних имала је неку сврху тампон зоне. Кад се распао СССР и источни блок, престала је и сврха њеног постојања и тад је и нестала јбг. И можда опет грешим, али да се СССР распао фазон 75е, капирам тад би рикнула и ЈУ, небитно што је Тито био жив.
Dosta proslo, a cini mi se da treba i jos malo, dok kao narod ne naucimo da nije pametno da pravimo zemlju na teritoriji gde uglavnom zive ljudi koji sebe ne smatraju srbima, ako ocemo sve to da vodimo iz beograda a ne baziramo na nekoj labavoj federaciji sa jasnim interesima i otkljucanim vratima da se izadje uvek.
Malo se maknes van beograda u srbiju i ljudi vec krenu da pizde sto im neko otuda podmece govna koja jedemo iskljucivo zarad patriotizma koji osecamo.
E samo zamisli da moras da trpis vucica, al on iz tirane/ljubljane/zagreba.
Oces centralizovanu vlast - treba homogeni narod. Jugoslavija nije prilagodjavala vlast narodu nego narod vlasti i 20 tita to ne mogu da odrze cim se promene neki spoljasnji uslovi.
Брт, оно што постаје болно јасно кад пажљивије осмотриш тај период од рецимо 1804. је да ми Срби једноставно нисмо државотворан народ. Ми смо успели да извојујемо те наше нововековне државе, да их направимо у револуцији и рату, али створити модерну државу у институционалном смислу никад нисмо успели. Ми јебено ни не капирамо концепт модерне државе, а ни концепт демократије, представничког система, ма не капирамо ни концепт патриотизма на крају крајева. Увек смо мислили да нам треба та нека чврста рука и јебеш ми све ако просечан Србин не мисли да држава припада човеку и странци који тренутно држе власт и да је то сасвим кул и да тако треба да буде. А хвала Богу, баје које се дочепају власти то обилато користе.
A be lepo reko onaj https://www.youtube.com/watch?v=wD3Se2thrRI
ау ал се овај пакао југа најео гована ко нико на овој теми
Pakao Juga, sve ste u pravu!
Svim tim svojim državno-nacionalnim problemima bismo svi trebali da se pozabavimo, a pre toga dobro da o njima svi kolektivno porazmislimo. U njima su ključevi naše budućnosti kao naroda!
Kralj Aleksandar nije trebao da stvara Jugoslaviju i debilno integralno jugoslovenstvo, već federaciju Srba, Hrvata i Slovenaca i pre svoje smrti da je pretvori u konfederaciju, koja bi se raspala mirnim putem, na Kraljevinu Srbiju i Republike Hrvatsku i Sloveniju.
Nažalost kralj nas je prerano napustio, a samim tim izgubili smo i građanski rat.
Tako ne bismo izgubili ni teritorije niti šta drugo!
Xeзно bilo bi lepo da prvo izneseš i ti neki svoj stav, ma kakav on bio, pa da možeš da upućuješ kritike na tuđa mišljenja. Ovako samo deluješ kao neki zatucani klinac koji jedva čeka ovih 60€ pomoći od države kako bi imao od čega da uplati internet i drka na hentai boleštine.
Ja nisam ni profesor ni doktor, samo iznosim svoj stav, ma kakav on bio, uz pomoć informacija kojima raspolažem i uz logičko zaključivanje koje je svojstveno mojoj ločnosti. Svako misli na svoj način.
Del boy, svako posle bitke može biti general i svi mi sa ove istorijske distance možemo govoriti kako je potpuno jasno da je Jugoslavija bila greška. Ali nije u tome poenta, već u sagledavanju te greške i stremljenju da nam se ona ne ponovi, a neverovatno je da se uporno ponavlja, iz jednog istorijskog ciklusa u drugi. Moje mišljenje je da je Srpsko nacionalno tkivo na početku novog ciklusa stvaranje nove nacionalne ideje, samo se plašim da mi opet idemo istim jebenim putem u propast i da ništa nismo naučili.
Care, ja razumem i istorijske okolnosti i sve ali govoriti da je Juga bila ekonomski, vojni i politički patuljak je neshvatljivo potpuno... Sistem je bio daleko od idealnog, ali misliti da je ta država bila slaba... Ne shvatam...
Ekonomski smo bili u rangu zemalja zapada, a u kombinaciji socijalnog uređenja i ekonomske moći čak faktički i ispred najrazvijenijih zemalja zapada. U mom gradu koji ima 10.000 stanovnika bila je fabrika koja je zapošljavala 10.000 radnika, plus još desetak fabrika sa po 1.000-2.000 zaposlenih, a prosečna plata u njima krajem 80-ih je bila 1.000 dm. Ako si nekada prolazio kroz Srbiju video si da 90% kuća "novijeg tipa," su kuće izgrađene krajem 80-ih godina kada smo po tebi bili u najvećem ekonomskom čabru. Sada prosečan radnik sa prosečnom platom ne može da uradi fasadu na tu kuću, ali barem ima tu kuću za razliku od zapada gde velika većina stanovništva čitavim generacijama živi poput izbeglica iznajmljujući tuđe stanove, niko nema ništa svoje u vlasništvu.
Što se tiče vojne moći... Ja stvarno ne razumem. Juga je imala potpuno zaokruženu vojnu industriju i bila jedna od samo 8 zemalja na svetu koja je mogla potpuno samostalno da proizvede tenk, koji je u to vreme bio kičmeni stub svake vojske i vrhunac konvencionalne tehnologije, ne računajući svemirski program i nuklearnu bombu. Čak su započeti i planovi proizvodnje nadzvučnih borbenih aviona 4 generacije koje je prekinuo rat. Govoriti o Tršćanskoj krizi kao nemoći Jugoslavije da vojno uđe u sukob sa Italijom je suludo. Ovde se stvari tako brzo zaboravljaju. Dan nakon što je završen Drugi svetski rat zapadne zemlje nisu više bile neprijatelji već interesom povezane nacije. Šta je trebalo, Juga da napadne Italiju sa največim čudom tehnike u to vreme puškom papovkom i da očekuje kako niko neće stati na protivničku stranu stranu? Jedino se slažem da je Juga bila tampon zona između zapada i istoka u to vreme. Nešto poput Švajcarske za sirotinju, i slažem se da je puštena niz vodu čim više nije bilanpotrebna. Tito je odlično balansirao u toj tampon zoni, uzimajući i od jednih i od drugih.
A po pitanju uticaja samog lidera i Pokreta nesvrstanih. Niko nije rekao da je taj Pokret ikada imao bilo kakve težnje da se na bilo koji način suprotstavlja ili takmiči sa NATO ili Varšavskim paktom. To je bio pokret koji je svakako imao određeni uticaj i određenu snagu jer niti je bio mali niti je bio beznačajan, obuhvatao je prostor od trećine planete i dve milijarde stanovnika čiji se glas ako ništa barem mogao čuti. Kladičan primer moći uticaja jednog lidera jesu sankcije zapada Arapskim zemljama na izvoz nafte 70-ih gde su tankeri plovili ka Jugoslaviji neometano u sred totalne blokade. Ako to nije primer moći i uticaja i ako ne znaš za te i slične podatke onda moraš malo revidirati svoje poznavanje istorije.