Šta bi bilo da je Tito živ dočekao pad komunizma, berlinskog zida i devedesete?
Rekli o sajtu
Na pitanje: „Ko je bio Mocart?“ duhoviti posetioci internet sajta Vukajlija, rečnik slenga, odgovaraju: „Svestrana ličnost. Čovek koji je komponovao muziku za Nokiu. Inače, bio je poslastičar i izmislio je Mozzart kugle. A voleo je i da se kladi...“
Danas · 06. Novembar 2008.
bombas
https://imgflip.com/i/53zwb0
Mislim da pogresno postavljas stvari. Ako posmatras to po sistemu "ko je prvi otisao na mesec" onda si u pravu, nema nas u toj prici, ali generalno isli smo u korak sa svetom, i radili na razvoju masu. Koji god proizvod da ti padne na pamet, proizvodili smo ga, razvijali smo ga, i bili tu negde takvim proizvodima u svetu.
Ako se uhvatis energoprojekta koji je kao simbol jugoslavije medju narodom, on kad ide da radi po africi ne znam hidroelektranu, on ugradjuje turbine proizvedene u jugoslaviji, sleperi su fap, radnici se prevoze ikarbusovim autobusima, bageri su radoje dakic proizvodnje, i sl. kapiras sta hocu da kazem.
Ako bas hoces prvi u svetu, bilo je i toga, ali nisu bili u smislu smislili pomfrit i ceo svet jede pomfrit. Evo npr. Branko Zezelj, projektovao je kupolu hale na sajmu, ta kupola je prva u svetu gde je savladan toliki raspon betonskim elementima, na taj nacin, koristio je prednapregnut beton nebitno. To je onaj Zezelj koji je napravio zezeljev most u ns, takodje jedinstvena stvar u to vreme, sto su srusili 99e. Samo on je imao bar jedno 50 patenata u svetu zasticenih, i koji se i danas koriste, al jebiga nisu opste poznati.
Haha, ispade da branim jugu, a bukvalno imam skroz negativan stav, al neke stvari su bile skroz dobre.
Sto se tice toga za duvan, ni tu nisam pricao o tome. Pricam o privatizaciji kao takvoj, ne o uticaju privatizacije na kooperante. Da su dobijene dobre pare, da firma radi, da se ulazu u nju desetine miliona dalje, da je izvoz 80% fazon, i sl. Uopste ne pricam kako nabavljaju duvan, ili da li pusenje stetno za zdravlje. Pa i ajfon proizvode u kini, pa nije da ce ameri da kazu e izbacite ajfon ne treba nam. Razumem na sta mislis, u principu se i slazem, al samo nisu iste teme.
Sta je problem zaduziti se ako ces pare uloziti u ekonomski razvoj i inovacije? Problem je zaduziti se da bi isplacivao plate administraciji koju mozes da smanjis ili da bi vracao stare dugove. Onda si u stalnom krugu. Jugoslavija je bila dikatura, jednopartijski sistem cija je priroda ostavila dugorocne negativne posledice na razumevanje politike u Srba (mada ni pre toga nismo bili perjanice evropske demokratije, da budemo iskreni), ali je ekonomska politika, uprkos krizi 80-ih bila solidna. Gradilo se i zemlja je bila u stanju da proizvede vecinu stvari koja joj je potrebna i cak je imala firme koje su isle da razvijaju kojekakve svetske vukojebine. Daleko od toga da smo bili Nemacka, al bili smo nesto sto su danas Poljska, Ceska ili Slovacka, u najmanju ruku. Rat mozda ne bi sprecio pljacku, ali mi bukvalno da nismo imali sankcije bilo bi nam mnogo, mnogo lakse danas.
Проблем управо и јесте у томе што се није улагало у развој и иновације осим на папиру. Југословенска економија је била заснована на страној помоћи и непланском трошењу. Дугорочну неодрживост такве неодговорне политике је уочила она група која је до '68. покушала да направи преокрет и уведе нешто што јесте помало личило на технократију. Чак је и већина СКЈ била за такве мере. Али, као што Тито рече, већина није битна.
Од '68. власт је (опет) преузела група полтрона и нестручних лица која је целу своју каријеру заснивала на Титовој доброј вољи. Она је допринела економској дезинтеграцији земље почевши од '71, од када се са нивоа федерације задуживање преноси директно на републике, па чак и на ниже јединице. Све је то урађено само да би се лакше узимали краткорочни кредити који нису доприносили развоју и иновацијама, и који су били екстремно неповољни. Ова политика је допринела томе да страни зајмодавци нису могли да поврате своја дуговања (јер федерација није хтела да републике приморава на отплату, а испоставило се и да републике нису ни пријављивале федерацији стварне извештаје о економском стању). Самим тим, и зајмодавци су све мање желели да послују са Југославијом, а они који су и хтели, давали су све неповољније услове.
Од '74. и администрација постаје све масивнија, праве се потпуно бесмислени пројекти и предузећа, а све како би овај полтронски апарат (све масивнији) могао да се материјално обезбеди. И Тито је, створивши систем у коме је само он битан и где се само његова слуша, кроз време постајао све отворенији за полтронство и све га више награђивао. Зато је и умро у онаквој атмосфери његових најближих полтрона.
Од '80-их овај економски систем - или рађе неколико неусклађених система - све чешће почиње да пуца. Без икаквог реалног централног вођства, и руководства република постају све моћнија, федерација и централизована економија постоје само на папиру. Сви предуслови за хиперинфлацију '90-их су створени, и онда је од '89. само овај папир и званично поцепан.
Тако да је Тито остао још 10 година, једино што би се реално променило јесте да би можда овај папир касније био поцепан. Цео систем је већ био толико труо, да се грађевина звана СФРЈ морала распасти.
To Care. Imaš ručak od mene za ovaj post ako dolaziš u Niš nekad
E baš si lepo dočarao Care, šteta što nema takvih kratkih a jasnih tekstova na vikipediji.
Imao sam totalno drugačiju sliku o svemu tome, uglavnom sam čuo od matoraca, mada i moja generacija će ovo vreme nazivati lepim periodom jer smo mladi i blesavi. Tako da eto, vidim da su šavovi pucali i pucali dok se svi dronjci nisu odvojili.
Ne slažem se sa Carom po ovom pitanju. Stvar je višestruko kompleksnija nego što se može opisati tako šturo u par jednosmernih rečenica i samo oslanjajući se na ekonomska pitanja.
Prvo i osnovno Jugoslavija je bila vojna super sila, ako ne na globalnom ono na regionalnom planu sigurno. Osnovno što se uči iz predmeta Međunarodni odnosi na ovim našim ostacima od fakulteta su elementi moći države, a to su:
1. Vojna moć
2. Ekonomska moć
3. Harizmatičnost lidera
Uz pomoć elemenata moći država nastupa kao međunarodni faktor i pozicionira se u odnosu na druge zemlje sveta.
Iako zastarela ta podela je još uvek aktuelna. Država koja ima super snažnu vojsku može se odupreti svakom SPOLJAŠNJEM neprijatelju. Tipičan primer za to je Izrael, okružen sa preko 300 miliona muslimana koji ih organski ne podnose ali ne mogu da mu prismrde jer ima nuklearno oružje, obavezan vojni rok, visok moral stanovništva i politiku takozvane "Samsonove odbrane", koja podrazumeva -ako neko krene da uništi Izrael, Izrael uništava i sebe i sve oko sebe.
Što se tiče ekonomske moći tipičan primer su zemlje sa velikim prirodnim bogatstvima poput Katara, Dubaia, Saudijske Arabije, pa i Rusije i sličnih, koje čak i da nemaju nijednog vojnika mogle bi da nastupaju kao ozbiljan politički faktor jer jebiga, imaju gas i naftu i samim tim su bitne.
Treći element moći koji država može imati jeste harizmatičnost lidera koja se može videti na primerima Mahatme i Indire Gandi koji su bosonogu Indiju izvukli iz čeljusti Britanske imperije samo svojoj pojavom, bez vojske, topova, nuklearnog oružja niti ekonomije.
Jugoslavija je imala sva ta tri elementa, moćnu vojsku, jaku ekonomiju i lidera koji je bio osnivač trećeg svetskog bloka u sred hladnog rata. Zato je Juga bila toliko cenjena na međunarodnom planu. Delimično se slažem sa Carom oko tipa i načina ulaganja investicija koje su bile potpuno pogrešne, ali šta očekivati od naroda koji je tek izašao iz bezanih gaća. Tako da ta teza kako se Juga raspala posle smrti jer se raspala ekonomski ne stoji. Ne može se očekivati od tek osvešćene seoske nacije da razvija samosvesno i napredno društvo bez korupcije i diktatorstva, ali Jugoslavija je uspela da stekne određeni stepen ekonomske moći i nezavisnosti tako da faktor ekonomije nije glavni uzrok raspada države.
A što se tiče samog naslova teme, Juga bi se raspala čim bi Tito umro plus period od jednu deceniju, pa živeo on sto godina ili sto pedeset. Jednostavno on je bio jedina karika koja je takvu veštačku tvorevinu držala na okupu, kad se karika ukloni tvorevina se raspada.
Greška su sami temelji Jugoslavije koje smo nasilno postavili mi Srbi kako bi ostvarili milenijumske snove o hegemoniji. Jedino što raduje u svemu tome jeste čist dokaz za šta su Srbi sposobni kada se slože. U trenucima carinskog rata i kasnijeg otvorenog rata sa Austrougarskom, Nemačkom i Bugarskom, mala Srbija sanja i OSTVARUJE san!!! da rasture dve germanske imperije i stvoru svoju sopstvenu sa sedištem u Beogradu i Srpskim kraljem na čelu, prilično impresivno. To treba da nam bude zvezda vodilja za dalje i svest da svaki san koji postavimo možemo ostvariti jer smo ludi kao konji, samo treba da pazimo šta je to što želimo.
Srbija je sanjala Jugoslaviju, gde će svi Srbi živeti u jednoj državi. Čim se taj san ostvario Srbija prestaje da sanja i odustaje od svih političkih ideja, misli i daljih snova jer, jelte, mi smo sve svoje ostvarili?! Dok Srbi polako tonu u san, poput zadovoljnog junoše koji je nekim volšebnim Božijim spletom okolnosti uspeo da pojebe najbolju pičku vasione, ostale nacije se tek bude i kreću da prave svoje planove. Srbija se budi nekih 80 godina kasnije na Gazimestanu, mamurna, bez ikakvih planova, gola, išarana grafitima po telu, ne zna gde bi i šta bi i kao takva ulazi u sukob sa nacijama koje su 80 godina kovale planove kako da izađu iz države u koju su samo ušle kako bi iz njenog zagrljaja lakše izašle nego iz zagrljaja neke germanske nacije. Srbija u ratu koji nastupa ne zna ni zašto se rat vodi, ne zna koji društveno politički sistem želi da primeni, nema jedinstvenu strategiju, vojsku, policiju, jasno definisan narod i nacionalne granice, nema ništa i zato doživljava totalni poraz na svim poljima i kao konačno poniženje stiče svoju nezavisnost ne svojom voljom nego tako što se Crna Gora odvaja od nas na referendumu. Tužan kraj jedne stogodišnje ideje, ali barem je kraj.
Od 2006. godine Srbija ulazi u fazu nacionalne rekonsolidacije, unutrašnjeg čišćenja i traženja ličnog identiteta, za šta na žalost treba da prođe minimum 5 generacija, računajući da jedna generacija vredi 20 godina. Sada smo trenutno na statusu da utvrdimo gde su granice zemlje u kojoj živimo i da čekamo da sa vlasti siđu sinovi sinova komunističkih ideologa, kapiram da će to trajati do neke tamo treće ili četvrte generacije kada će Srbija ponovo zamisliti neku novu ludačku ideju koja ma koliko sumanuto izgledala sa strane biće ostvarena, zato treba paziti koja će to ideja biti.
Jedino što nam preostaje sada jeste da se ovako kurcujemo međusobno, jer nikakav napredak nikada nije ostvaren dok narod ne sedne i dobro se ne ispičkara, a vidim da su sada diskusije o svemu i svačemu na sve strane, što je vrlo pozitivan trend. I naravno da ne diramo jedini preostali istinski izvor Srpskog rodoljublja Republiku Srpsku, da je ne guramo nasilno u neku kvazi uniju jer narod u Srbiji još uvek nije spreman na novo venčanje i može RS da nam pobegne sa medenog meseca i da nam uzme pola imovine, alimentaciju i što je najgore, da nas zamrzi, kao što smo to uspeli da uradimo sa drugom Srpskom kolevkom, Crnom Gorom.
Sve najbolje braćo Srbi, ko se ne slaže i misli da sam skrenuo sa teme može da mi se napase livade podno Mišara.
Solidan poduži post, samo mani me s ovim ustašoidnim sranjima o 'sRPskOj hEgeMoNiJI'. Smatram da nikad nije trebalo da se puštaju hrvatska goveda u zajedničku državu, ali kako jebiga kad je tamo živela gomila Srba, a i oni su tad bacali neke fejk priče o 'ilirskom ujedinjenju', jebo li vas Ljudevit Gaj u glavu ustašku baš. A i digo se kurac Karađorđeviću kad je video kolika će to zemlja zapravo da bude, tu si u pravu. Ali hegemonije kao takve ja jednostavno ne mogu da priznam da je bilo. Gde smo to mi Srbi nasilno asimilovali narod, branili korišćenje jezika kao što su Austrougari radili pre nas? Moooožda bi mogao da se iznese neki nategnuti argument da je bilo toga dole sa šiptarima, ali vidim kako nam je to prošlo, karma is real. Jednostavno ne možemo mi da budemo hegemoni i kolonizatori koliko god se upinjali da to budemo, nismo bezdušnici kao Španci, Englezi, Francuzi, Belgijanci.
Jebg ne znam kako ti poimaš hegemoniju. Po tvom opisu to je vladavina jednog narod nad drugima gde ovaj prvi pokušava sistematski da konvertuje ostale narode i prevede ih u svoje redove. Britanci nisu krečili crnce u belo niti ih učili Engleski rojal naglasak da bi ih asimilovali, već su ih koristili kao jebene robove i radnu snagu. Kod Srba je sličan model vladavine usađen u gene, samo nikada nismo imali ni geografsku ni istorijsku priliku da se razmašemo toliko da postanemo prekomorska velesila, a verujem da bi smo to postali, da smo na primer naseljeni na mestu Portugala. Posmatrajući današnje privatnike mislim da bi bili odlični robovlasnici od kojih bi i Englezi mogli svašta da nauče.
Srpski model hegemonije je blaža varijanta i podrazumeva centralu države u Srbiji, što veću masu ljudi kojom se vlada i što veću jebenu teritoriju, valjda neki jebani zapis u DNK kojeg ne možemo da se oslobodimo a datira iz davnih vremena. Tipičan primer su nama blizak narod Rusi koji su najveća zemlja sveta ali iz nekog razloga bi ponovo napravili SSSR da mogu zajedno sa Muslimanina, Katolicima, Budistima i svima živim, ali i to im je tesno pa bi i to da prošire nekako ako može. Pa gde ćeš više u pm?? Srpska hegemonija je oblik vladavine gde pojedinac nije bitan već je bitan neki viši cilj koji je u našem slučaju, kao i u Ruskom, isključivo vezan za veličinu teritorije i količinu stanovnika, brojevi, kvantitet umesto kvaliteta.
Druže ja gazim 4 deceniju života i otkad sam se rodio ja ne znam gde su granice svoje zemlje. Neće ih znati ni moja deca a ni deca njihove dece ako ovako nastavimo. Nisam za izdaju Kosova, nisam ni za status kvo a još manje za ujedinjenje sa bilo kime ko će posle da nas mrzi jer mora nekoga da okrivi što mu loše ide u životu. Ujedinjenje može ali samo onda kad Srbija bude imala jasno određene granice, razvijenu ekonomiju i društveno politički sistem koji će moći da apsorbuje teritoriju koja nam prilazi, i to isključivo po njihovoj izrazitoj volji a našim uslovima, kao u slučaju Vojvodine. Pojedinac a ne masa, kvalitet ispred kvantiteta, to je moto svakog uspešnog drustva.
Poenta svega je da ljudi u nekoj državi žive lepo i osećaju se kao srećni pripadnici te države, a sama država je pritom dovoljno ekonomski i vojno jaka da obezbedi svakom pojedincu toliki mir da ne mora da brine o tome ko će sutra ili za 10 godina biti predsednik jer postoji sistem koji je jasno usmeren ka budućnosti i ne zavisi od pojedinca. Srbija je odoka 5 generacija udaljena od toga, i to 5 generacija da prožive u miru, da se lepo međusobno politički ispičkaraju i samoočiste na unutrašnjem planu kako bi imali jasne nacionalne parametre.
Solidna sirotinjska spika
Ово неће лајковати само ко нема срца!!2
Da je J. Broz poživeo ~100 ili više godina, bilo bi ovako:
Njegov režim bi potrajao do njegove smrti, bilo da je doživotno vladao ili prepustio vrhovnu funkciju nekom svom nasledniku i ostao bi da živi u nekoj vili sa mesečnim prihodima i svim mogućim privilegijama...
Sve bi bilo kako je već i bilo, komunizam bi pao, on se više ne bi ništa pitao jer bi svakako njegovo vreme prošlo, a i već bi bio starac i ne bi ga ništa više zanimalo. Da je bio nešto znatno mlađi, bilo bi samo još gore, po raspadu SFRJ, pored šest republika Srbije, Hrvatske, Slovenije, BiH, C. G. i Makedonije, i AP bi postale zasebne republike...
Sve bi bilo isto ili još gore nego što je bilo 1990.-ih ali i posle pomenutih...
Gamby jel još uvek kucaš, čeka se tvoj post danima.
Da
Negde '85. ili '86. u restoran nam udje čovek u mantilu, sa crnim kožnim rukavicama, i sedne za sto. Svi su u sekundi znali o čemu se radi (ćale naročito, pošto je svojevremeno, zbog jedne nesmotrene izjave umalo završio na Golom), tiki jeste već poodavno bio mrtav ali ljudima opet nije bilo svejedno. Nakon 2 - 3 sata, pošto je fino popio, čovek krene da priča o predstojećem kraju Jugoslavije - o tome kako će se sve okončati krvavim ratom, kakva će biti atmosvera pred nemile dogadjaje, ko će zajahati itd - ukratko, ispričao čovek sve po redu kako se na kraju, nažalost, i dogodilo. Svi prisutni su sedeli oko njega i slušali šta priča dok ga, na posletku, nisu uhvatili i izbacili na ulicu. Srbi, jedini Jugosloveni u toj državi.
pa sta, jel sramota sirotinja biti, pitam ja vas, gospodine gambino
U tom trenutku je usao van persi i krenuo da se maze konjskom placentom pred svima
Taj rad, i onda očekuješ da neko sa tobom razgovara normalno o normalnim temama.
Melkijades voleo bih da sam to doživeo, ako je istina, a verujem da jeste. Takođe ne bi bilo loše da neko danas tako naiđe i ispriča nam šta će biti u narednih 20 godina na ovim prostorima pa da to pričamo kao anegdotu za dve decenije, ko preživi naravno lol. Ali moraš mi reći da li se baš sve ispunilo što je rekao ili je tipa bilo još nečega u smislu da je bio plan da se Vojvodina odcepi i slično, da znamo da li smo uspeli da im barem na jednoj stvari uvalimo karingtona ili im je prošlo sve što su zamislili?
Takođe ovaj tema bi možda bila zanimljivija kada bi se preformulisao naslov. U smislu da ne razmišljamo šta bi bilo da je Tito doživeo devedesete i sveopšti slom, jer očigledno je da bi tada imao 100 godina i ne bi imao nikakav uticaj. Bolje bi pitanje možda bilo -Kako bi se Tito postavio i šta bi bilo da su se ujedinjenje Nemačke i raspad SSSR počeli dešavati na primer krajem 60-ih kada je matori jos bio u jakoj snazi?
Republika Šumska, in the meantime
https://twitter.com/aleksandarCBL/status/1371546383421935616