Vaše mišljenje o srpskoj muzici devedesetih

  1. Overdrajv i još neki drugi bendovi pravili metal na kom bi nam i Norvežani pozavideli.

    Ne

  2. Overdrajv i još neki drugi bendovi pravili metal na kom bi nam i Norvežani pozavideli.

    Nemojmo preterivariti, metalkore.

  3. Улоговао сам се само да дам плус

    https://www.youtube.com/watch?v=bQ9i8-GidNk

  4. Ne slušam metal, život je suviše kratak za ta sranja, ali overdrajv je bio suvi kvalitet tog žanra.

  5. Overdrajv i još neki drugi bendovi pravili metal na kom bi nam i Norvežani pozavideli.

    pa dobro, mozda neki losi norveski metalci

  6. Iako su loši, opet su dobri

  7. 'Muzika' devedesetih ovog područja je za mene crna rupa čovečanstva.
    Kad naidjem na neku dobru pesmicu (a bilo ih je) iz tog perioda, prosto se zbunim da je to izašlo iz te crne rupe takodje.
    Dobar deo tih dobrih pesmica potiče od bendova i izvodjača koji su već bili dosta dobri i pre raspada Juge (Partibrejkers, Van Gog, Koja, EKV), ali nadrealno je da je bilo i dobrih stvari koje su se pojavile i nakon raspada Juge.
    Ipak, dokaz da je to samo kap u moru je to što većina toga ostaje samo u sećanjima ljudi koji su to tad voleli (ili naleteli negde na te pesme), a onaj mrak iz crne rupe koju pomenuh i dalje jaše radio i tv i ispire ljudima mozgove.
    Igi Pop, Divlji kesten, Lana, Luna, oni cigani što skakuću... samo mi neku jezu izazovu i na pomen tih imena.
    Kad vidim punu halu Čair došla deca (ej deca!!) da slušaju neku Milicu Pavlović?? Pa ko si bre ti jebala te ta deca sva??
    Užas i strahota

  8. Igi Pop, Divlji kesten, Lana, Luna, oni cigani što skakuću... samo mi neku jezu izazovu i na pomen tih imena.

    +
    Doduše, Igi Pop nije član tog društvanceta, ali dr Igi svakako jeste.

  9. Sloba Milošević je devedesetih zapravo dopustio da legalna načela slobodnog tržišta vladaju samo u muzici.
    Popularna muzika devedesetih je odražavala neusaglašenost društva po pitanju etike.
    Jedan pametan čovek je rekao da ne vredi imati visoke kriterijume kad je estetika u pitanju ako odnos prema etici ne valja.
    Muzička estetika je bila zadovoljavajuća dok je etika bila predmet sporova, nesporazuma i sukoba.
    Uzmimo za primer Maju Marković iz grupe Luna. Devojka peva savršeno, izgleda pristojno i lepo, strudirala je na Filološkom fakultetu, ponašala se vrlo kulturno i inteligentno dok je bila na sceni…
    A zamera joj se to što je pevala pesme koje ne obrađuju neke ozbiljnije teme.
    Zapravo su popularni pevači (denseri, folkeri, pop muzičari) uspostavljali neku vrstu moralne neutralnosti u kulturi. Devedesetih smo se suočili sa traumatičnim stvarima, a muzički umetnici su možda kroz neutralnost i naivnost navodili ljude da ne učestvuju u kršenju zakona tako što će se praviti ludi, nevešti i neupućeni.
    Naši najpopularniji pevači tog vremena su delovali krajnje neobavešteno i neupućeno kad je rat u pitanju, a to je možda bio pametan način da se ljudi povuku, smire i nekako strpe dok ne prođe ono najgore.
    Kad je u pitanju filmska umetnost, stvari stoje drugačije. U mnogim filmovima stvari su prikazane vrlo uverljivo i to je delovalo upozoravajuće na publiku.
    Veliki deo naše kulture od devedesetih do danas dovodi u pitanje održivost bilo kakvih duhovnih, moralnih i intelektualnih vrednosti ako te vrednosti nemaju veze isključivo sa parama. Drugim rečima, vredi ono što može brzo da se unovči, a ne ono što na lep način uzdiže duh, intelekt i moral.
    A to je nedopustivo.
    Lepo je to reditelj Đorđe Kadijević opisao kad je zapitao ljude “zar je normalno da od 1991. godine gledamo filmove u kojima je najčešće glavni (anti)junak kriminalac sa vrućeg beogradskog asfalta?”.

  10. Devedesete su, zapravo, muzička renesansa ovog podneblja jer masa kvalitetnih bendova od ranije je nastavila da stvara, a masa drugih se pojavila i uradila nešto dobro, kvalitetno, drugačije...

    Ima istine u ovome.
    Bilo je mnogo dobrih pesama i spotova.
    Mi kao da smo živeli u dobrom pokušaju demokratije, a u demokratiji je važno bar simbolično učestvovati u normalnim stvarima.
    Evo na primer Ana Stanić je i tad bila ispred vremena:
    https://youtu.be/HPPBnVaX62c
    https://youtu.be/qQDY4MqdSpw

  11. Đubar težak bika ta muzika. Mada današnja scena joj ozbiljno konkuriše

  12. Kvalitet

    Darkwood dub
    Sunshine
    Brejkersi
    Disciplina
    Goblini
    Vudu Popaj
    Ništa ali logopedi
    EKV
    Kanda Kodža i Dragiša
    Babe
    Familija
    Oružjem protiv otmičara
    Lavhanters
    Ritam nereda
    357
    Džekin
    Delarno
    Kelti
    Ajzbrn
    Blok aut
    Bjesovi
    Generacija 5
    DLM
    Obojeni program
    Zabranjeno pušenje
    Lee man...

    I još gomila nekih bendova i izvodjača koji su bili manje ili više kvalitetni, kako za koga naravno. Hip hop je bio dobar, Bajaga je pravio muziku, Čola, Sirova koža, Texas flood, Točak...Otkud znam, za zemlju od par miliona ljudi koja je u totalnoj blokadi, to je zapravo brdo muzike. Nije sve bilo krš jbg.

  13. “Izvinite, gde staje voz za Jugoslaviju” vajb teme

  14. Dosta više o prošlosti, vratiti se neće nego gledajte da se prilagodite novim trendovima jer kao sto kaze darwin, prilagođavanje je ključ opstanka vrste.. uzivajte

    https://youtu.be/X-UTfyUbLUw

  15. Muzika oduvek bila individualna stvar
    Ne pokušavajte da mi nametnete lejm trendi muziku bićete napušeni

  16. generacija si sretnika
    koji se ne sjećaju rata

Rekli o sajtu

U subotu, 27. novembra 2010. u Klubu studenata tehnike biće održana smotra sadržaja popularnog šaljivog sajta. Vukajlija je mesto gde se Internet zajednica okuplja kako bi na duhovit i originalan način definisala reči i izraze, sleng termine, našu svakodnevnicu i aktuelne događaje, po paroli - „Ovde možete da definišete sve ono što ste oduvek želeli, a nije imao ko da vas pita”.

Mondo · 25. Novembar 2010.