
Прилазак девојци без припремљене почетне фразе. Одлика спонтаних и конверзацији вичних људи.
Марко: Пијан сам ко дупе, идем да пробам да се огребем за неки сношај.
Дарко: Јеби се, опет остајем сам да пијем.
Марко: Ко те јебе кад си пичка. Опа, види луткице код шанка! Извини ме.
....код шанка....
Марко: (шанкеру) Дај неку жестину, али брзо, док се не отрезним! (једној од девојака) Јаој, луткице јеси лепа ал ти уклапање боја не иде никако...
Једна од девојака: Молим?! Уосталом, нисам их ја уклапала него моја другарица, Марија. (показује на Марију) Она је стилиста, шта ти знаш?!
Марко: Знам име и занимање, због Марије сам и дошао, извини ме сада. (ексира дупли виски без леда) Марија, очи моје, могли би да се помешамо ко црна и златна?
Марија: Који фристајл, јеботее, води ме у веце!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.