Израз за крематоријум који је постао познат после реплике Аксентија Топаловића из једног култног домаћег филма.
-Је л' готово мајсторе?
-Саће. Видим понео си шерпу. Па ниси се баш претргао, обично људи донесу керамику.
-Па ја се прво ухватио за неку чинију, али ми жена каже да користи за славу и дала ми ово.
-Свашта... А хлеб?
-Да умачем у претоп.
-Зајебао си се, печењара је преко пута. Видећеш знак са свињском главом и секиром у њој. Овде печем неку бабу, али ако се нико њен не појави у року од 15 минута можеш да је носиш па умачи и ради шта већ хоћеш.
Нека врста пећи. Елем, ова ријеч је нашла примјену у урбаном рјечнику а синоним је за женски полни орган, илити пичку.
-Како је хладно синоћ било, морао сам се покрит' са пешес ћебади.
-Мени било фино, упао у фуруну код Маје и уживао.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.