Ne tako dalek rod, ne tako blizak rod. Taman da se sva krivica familijarnog razdora furne daleko od ivera koji leti od klade a ipak zadovoljavajuće blizu.
- Odakle ti te materijalne ideje ženo, šta je sa tobom, gde je ona devojka koju sam oženio?
- Šta bre odakle?! Lepo meni moj brat rekao, mani se njega, srednjoškolac, ima da radi kao kurir negde, gde mi je pamet bila...
- Pa tvoj brat je noćni čuvar gradilišta! On to ne bi nikada rekao! To je ona furnjaja, sunce li joj bezobrazno, napunila čoveku glavu, pa i tebi i samo nam pravi razdor, ljubomorna na našu nematerijalnu sreću! Ej, pa jel se sećaš kada smo studirali, dinara nismo imali a opet...
- Joj.. Pa jeste.. Izvini.. Jeste ona mala nešto pričala.. Ma žene, ljubomora čista, ljubim..
