Ono zbog čega su pop art fegeti spremni da oproste kojekakvim glupačama totalni antitalenat za umetnosti koje ove upropašćavaju. Dovoljno je da ona izgleda lepo, što danas mnogi umeju i da je spremna na koitalne kompromise sa kojekakvim matorim producentima na vijagri. Posle toga "diva" samo sluša šta joj govori armija stilista, šminkera, kompozitora/režisera itd. To može svako, a onaj ko je u tome uspeo, samo je jedan od nekolicine srećnih (i vrlo brzo upropašćenih) dobitnika na Lutriji Vavilona. A gomila devojčica se dive i maštaju da jednog dana postanu kao one. One koje imaju nesreću da to i pokušaju upoznaće se sa drugom medaljom glamura koja se najbolje može opisati kao serija dubokih, zajebenih razočarenja. Kad neko krene da se nekom divi zbog "statusa pop ikone", meni se plače, za umetnošću, za iskrenošću, za sudbinama poznatih i nepoznatih ljudi i mnogo čime drugim što je upropašćeno zbog naše potrebe da se nekom divimo, pa makar i nezasluženo.

To je ono cime svaka seljacina zeli da zamaskira praziluk koji jos uvek viri iz dupeta.

Reč od koje mi se sere.

Davno zaboravljeni idiotluk Holivuda, ponovo aktuelizovan kod nas, da bi naše folk čegrtaljke prikačile neki izraz za koji naivno veruju da im pridaje na "имаге" у.