Osećanje koje te obuzme kad nekoj dobroj definiciji daš minus i onda vidiš XX:1
Kad na svom najnovijem plazma TVu od 42 inca gledas kako zive porodice u Africi.
Gadna stvar za one koji je imaju.
Mentalno samojebanje, ali višestruko:
Prvo uradiš nešto što nije po tvojim moralnim standardima, pa te to jebe.
Drugo, ipak ti je drago što si to uradio (zato si i uradio, jer ti se sviđalo), pa te sad jebe činjenica da ti je bilo drago dok si to radio.
Treće, u cilju da ispraviš prvobitni zajeb i nekako restauriras svoju jebanu savest, ti napraviš još jedan zajeb, pa te onda i to jebe.
Najbolje ne radite ništa.
Ono što hejter oseti, kad greškom da plus
Najefikasniji način za održavanje osobe u budnom stanju.
U neko vreme, grižom savesti se nazivao osećaj krivice proizvan nečim zlim što bismo učinili; recimo odsečete nekom ruku ili mu se poserete po glavi i nakon toga osećate da ste napravili neko zlo.
Srećom, u današnjem postmodernističkom svetu radi se na suzbijanju osećanja koja bi kočila čoveka u nemilosrdnom usponu ka vrhu. Kao jedna od prvih žrtava te ljudske težnje za savršenstvom stradala je upravo griža savesti, te su ljudi danas u stanju da urade bilo šta, bilo kome, kako bi dostigli željeni cilj. Jednostavno, duh kolektivizma nalaže da najpre moraš da postaneš bezlična, bezosećajna masa unificirana spolja i iznutra sa propisanim normama da bi bio prihvaćeni deo bolesnog organizma koji nazivamo "čovečanstvo", a u tu svrhu (gle ironije) moraš da se odrekneš svega što te u prvom redu i kvalifikuje kao čoveka.
U skoroj budućnosti možemo očekivati i hirurško rešenje problema griže savesti: daju vam korpu punu mačića, vi je bacite u ključalu vodu, skener registruje deo mozga zadućen za savest, i onda samo treba da vam uvedu laser kroz uvo i sprže ciljane neurone. Blaženi bili tehnologija i čovečanstvo.
Ono što osećaš negde tamo posle Srpske nove dok izlaziš iz zgrade sa onim kupovnim mini-badnjakom u rukama, jer su ti ga uvalili da ga najzad izneseš iz stana, i razmišljaš gde da ga ćušneš a da niko ne vidi, a da ga baš ne baciš u kontejner.
Uzaludno osećanje koje te tera da gubiš vreme, jer radiš ono što ti se ne da a trebalo bi da ga radiš. I sam shvataš da nema vajde, jer razmišljaš o raznim glupostima, koje variraju od toga kako si voleo da kradeš jabuke komšiji kad si bio mali do toga kako bi sad pojeo sav smoki na svetu.
- Uči, majmune! Sutra ti je ispit!
- Evo, učim, vidiš mi markere. Ali, kad samo pomislim na to koliko mi se jedu palačinke... Ipak, moram da učim, grize me savest. Mada, što bi bilo lepo sad da odemo na klizanje malo....
Osećanje koje vam ne dozvoljava da napredujete u žiwotu.Mozete ga osetiti u oblasti grudi u obliku tereta. Roditleji i sistem vam je ugradio taj osecaj radi kontrole iako njihov osecaj krivice i morala je odavno umro i hladan kao nas drug Tito.
Nadjete novčanik pun para koje bi vam rešili većinu problema,ali ne možete da zadržite te pare zbog svaesti,iako su vama ukrali novčanik prošle nedelje cigani iz autobusa kojima ste uvek davali kusur ispred fast fooda.
Devojka: Ljubavi aj večeras do mene ,sama sam moji otisli u Mali Idjos?
Dečko: Ne mogu ljubavi moram da učim imam sutra kontrolni (zna da neće učiti al zbog savesti ostaje kući i bleji na netu)
Ono što osećamo dok punog stomaka zurimo u korpu za otpatke iz koje nam podrugljivo mašu prazna kutija od kilograma sladoleda, Milka i Nutela.
Nesto sto nam ne da mira. Osecaj krivice.
"Koliko sam vode potroshila, ne znam kako cu bojleru pogledati u oci!"
Ostatak evolucije, kao slepo crevo ili muške bradavice. Osećaj koji je potpuno nepotreban, čak i štetan u ljudskom svetu današnjice gde je jedino bitno da se profitira, pa makar i na štetu drugih.
To je ono kada uradite nesto zbog cega bi generalno trebala da vas `grize savest`, i vi zaista osetite da vas nesto gricka u potiljku.. A ono vas gricka paucic.
