U neko vreme, grižom savesti se nazivao osećaj krivice proizvan nečim zlim što bismo učinili; recimo odsečete nekom ruku ili mu se poserete po glavi i nakon toga osećate da ste napravili neko zlo.
Srećom, u današnjem postmodernističkom svetu radi se na suzbijanju osećanja koja bi kočila čoveka u nemilosrdnom usponu ka vrhu. Kao jedna od prvih žrtava te ljudske težnje za savršenstvom stradala je upravo griža savesti, te su ljudi danas u stanju da urade bilo šta, bilo kome, kako bi dostigli željeni cilj. Jednostavno, duh kolektivizma nalaže da najpre moraš da postaneš bezlična, bezosećajna masa unificirana spolja i iznutra sa propisanim normama da bi bio prihvaćeni deo bolesnog organizma koji nazivamo "čovečanstvo", a u tu svrhu (gle ironije) moraš da se odrekneš svega što te u prvom redu i kvalifikuje kao čoveka.
U skoroj budućnosti možemo očekivati i hirurško rešenje problema griže savesti: daju vam korpu punu mačića, vi je bacite u ključalu vodu, skener registruje deo mozga zadućen za savest, i onda samo treba da vam uvedu laser kroz uvo i sprže ciljane neurone. Blaženi bili tehnologija i čovečanstvo.
ej,ovo je do jaja.... +