Дугме ми се откопча са старог капута, грунем стотку дневно једно два три пута

- Mislim, pogledaj koliko je individualizam danas precenjen. Svi pričaju o njemu, a pitanje je da li to još uvek postoji. Kao da su svi u nekoj mašini, niko više ne misli svojom glavom, a to je istovremeno i tragično i paradoksalno, jer upravo je čitav dvadeseti vek bio i borba za individualizam. Čak je i Hobzbaum Drugom svetskom ratu eksplicitno pripisao taj elemenat borbe za individualizam. A danas? Ni traga od toga. Sve se svelo na psihologiju mase ili, što je još gore, na goli egzistencijalizam ili čak nihilizam. Slažeš li se?
- Naravno da se slažem, cvetiću moj nežni. Aj se sad okreni da ti ga grunem u prkno.

- Еее, ее, пајдоман! Где с' пош'о са тим пакетом?!
- Па оно... мис'им, кући. Овааај, што?
- А ово што си ми дао је капара, шта?
- Па не, мис'им то је... тол'ко имам сад, знаш оно, за два дана сам ту...
- Вратиш ти мени тај пакетић, па кад будеш имао да грунеш сома, причамо.
---------------------------------------------------------------------------------------------
- Е, а колико ти је у двојку?
- Ма грунеш осамдес' јевреја и може у све рупе.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Е, кол'ко ти је овај орбит еукалиптус?
- Педесет осам динара.
- Ако грунем све одма, кол'ко је онда?
- Шт...
----------------------------------------------------------------------------------------------
- Колико си дао за тог југића, изгледа одлично?
- Сине, кад сам грунуо 280 евра на сто, дао ми још два резервна точка гратис.

-Ае груни нам још по једну па да палимо!