Stara dečja igra u kojoj je cilj bio izbeći jednog igrača koji pokušava loptom da vas pogodi u guzicu. Kretanje je dozvoljeno samo ako je ista u kontaktu sa zemljom odnosno travnjakom ili bilo kakvim travnatim terenom.
Znači, vučeš guzicu po zemlji i bežiš. Ako te srelac pogodi, ispadaš. Tako nekako je igra išla, a sećam se da su je naše majke mrzele više od svega. Zelene pantalone nisi mogao izbeći, a ni roditeljsku kritiku. Danas termin ''Guzičari'' ima sasvim drugačiji smisao.
-Aj se igramo Guzičara.
-Mrš u pičku materinu!
Ljudi koji umjesto srca imaju guzicu, i u životu se vode rečenicom "Voli sebe i svi ostali neka vole samo tebe".
A: Kako volim sebe.
Svi Oni: I mi te svi volimo!!!
A: Uh, kako mi je puno srce.
