Hardware store

Мирно, сунчано, јесење јутро у класичном америчком предграђу. Благи ветрић ваља опале листове, свих нијанси браон и жуте боје, по пустој, влажној улици. Дечкић на бициклу полако окреће педале, чије мачије очи само на тренутак, наизменично, лева па десна, бацају наранџасти одсјај зрака ниског, јутарњег сунца по прозорима и жалузинама униформисаних кућа. Један по један, као по наредби удара новина на улазна врата куће, сањиви, одевени тек у пижаму и баде мантил, излазе крмељиви... СТОП!
Један од њих угледа нешто, нешто СТРАШНО!!!
Његово.. његово.. садуче.. наслоњено на белу ограду..
Ишчупано из савршено покошене дворишне траве, тзв. "Вимблдонке"...
Новине клизају из његове руке, улази у кућу, узима кључеве од кола и одлази у непознатом правцу...
Враћа се из DIY store-a, из гепека вади прегршт разноразних, наизглед непотребних, гаражних помагала...
После само неколико тренутака, поломљено саднуче је поправљено, привезано на "power grid", у случају да се неко поново дрзне додирнути његово власништво, у њега су уперене камере, из сваких могућих углова (и омалени Реверсо Ангуло би му позавидео), тик испод траве, уграђен је систем за тренутно алармирање полиције, ватрогасаца и хитне помоћи, уколико неко, чија телесна маса није унета у ДБ (базу података) околокућног одбрамбеног система, крочи на "свету земљу"...
И наравно, ако ништа не помогне, седи на трему, са својом "Do It Yourself" расклопивом сачмаром и чека...
Неко ново јутро...