- Pusti me, brate, u kurac, vidiš da nisam dobro...
- Šta ti je?
- Ma rekli su mi na poslu da svakog meseca sve manje zadovoljavam kriterijume i da je ovaj poslednji prevršio svaku meru. Ali su me ipak ostavili na neodređeno da popravim utisak...
- Ma valjda će biti bolje...
- Hoće. Kurac će da bude bolje. Osećam se kao da imam rak i da idem tamo na hemoterapije, pitanje je dana kad će da me otpuste...
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Izgleda da više nećemo da se vozimo ovim kolima...
- Što bre?
- Ma bili su neki ljudi jutros da gledaju da ga kupe, moramo da ga prodamo da bi moji vratili ratu za kredit...
- Kakva šteta, ovakav auto! Orden bi' mu dodelio. A kad će da dođu po njega?
- Ne znam, rekli su da će da jave. Skroz sam se skenjao...

(nakon 2 dana)

- Još je tu! Daj Bože da ne dođu još par dana po njega...
- Ma idi bre, kad sednem u njega osećam se kao da sam doš'o na hemoterapiju, svakog trenutka čekam da zazvoni telefon.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
Još mnogo primera tipa:

Starački dom - odeš tamo (kao na hemoterapiju) da skinu brigu sa sebe dok ne umreš.

Yugo - sedneš unutra i samo čekaš šta će prvo da se sjebe.

Čekanje poslednje utakmice na tiketu - mogu oni da vode i 7:0, ali nikad ne znaš da l' će Ilija Gromovnik da strefi jednog odozgo pa da uzmeš 3 umesto 13 hiljada.

Čekanje poziva za vojsku - nekad bilo.

Čekanje kazne za saobraćajne prekršaje - znaš da ti je pisao onda kad si parkirao ispred Milevinog ulaza, al' nisi siguran da li je uzeo onu crvenu što si mu bacio.

Gledati fudbalsku reprezentaciju Srbije sa nadom da će ovog puta "biti bolje" - objašnjenje nije potrebno, svaki pripadnik naše nacije oseti to svakog puta kada pun vere i nade u naš tim sedne ispred televizora.

Život u Srbiji - mazohistički čekamo "veliki prasak".

Dspi, kser, mdma, koks... cigare, alkohol.