Hevi metal slušaju osobe sa dugom kosom, uskim pantalonicama i imaginarnom gitarom. Te osobe "plešu" na sledeći način - raskreče noge koliko god mogu, mlate glavama (kosa im se pritom pokreće poput stolnjaka kada istresamo mrve sa njega kroz prozor) i sviraju neke zamišljene gitare. Hevi metal gitarista se verovatno oseća kao Bog na koncertu jer svi ti mladi oponašaju bas njega, malo ko se pretvara da svira bas gitaru ili bubnjeve. Zvuci koje gitara ispušta su ili "dždždždždždždždž (u slučaju ritam gitare) ili "tinulinuninulinutinulinu" (solo gitara, ovaj zvuk se postiže sviranjem raznih skala velikom brzinom i liči na zvuk hiperaktivnih kola hitne pomoći na spidu). Hevi metal bend najčešće ima i vokalnog solistu, njegov zadatak je da vam dočara krike grešnika osuđenih na najdublje ponore pakla. Dubokosmislen i poetičan tekst većine pesama glasi "AAAAUUUURRRRRRGGGHHHH" i najpribližnije sa čim bi se taj zvuk mogao uporediti su jauci osoba koje vole da jedu ljutu hranu a pate od hemoroida i tvrde stolice u isto vreme.

Generalni naziv za muziku nastalu krajem sedamdesetih iz hard roka. Razlikuje se od panka između ostalog zato što ima više od dva tona. Tokom vremena razvila se na:

iskrene (troo) pravce: thrash, death, black, power - koje vole i slušaju prave ljudine, jebači i alkosi. Grupe koje sviraju ove pravce traju petnaest i više godina, ne ljute se što njihovi fanovi skidaju albume sa interneta, na koncertima sviraju pesme od pre Hrista i publika se ne buni (uglavnom jer je mrtva pijana). Primer: Slayer, Iron Maiden, Blind Guardian, Cannibal Corpse, Pero Deformero. neiskrene (fejk) pravce: nu-metal, rep-metal, metalkor - koje vole i slušaju pešovani bez muzičkog ukusa i životnog principa; neki od njih čak ni ne vole alkohol! Grupe koje sviraju ove pravce dođu, odsviraju i nestanu kako su došli, jer pokušavaju da budu iskreni i urbani u isto vreme, što je fizički nemoguće. Ljute se na fanove što skidaju njihove pesme s interneta jer tako ne mogu sebi da kupe peti auto. Ukratko, sve sami pederi, homoseksualci i buržujski sinovi. Primer: Limp Bizkit, Linkin Park.

* neutralne: gothic, doom, industrial, avangard - koje slušaju ljudi sa drugih planeta; prepoznaju se po tome što im se u tami vide samo oči. Grupe koje sviraju ove pravce plaše mlađu decu svojom opskurnošću. Treba ih izbegavati jer vas navuku dubokim sporim tonovima, i dok shvatite šta se desilo, već nosite krejon ispod očiju. Primer: Type O Negative, Moonspell.

Iskrene i neiskrene pravce je lako razlikovati čak i ako niste upućeni u tematiku. Ako vam se učini da je neka pesma pogodna za puštanje vašoj devojci, nastavnici muzičkog ili na komercijalnoj televiziji, u pitanju je fejk pesma koju treba što pre obrisati, particiju na kojoj je bila treba zero-fillovati i formatirati, i odlučno negirati svako iskustvo za dotičnom.
U suprotnom, treba nazdraviti u čast iskrene pesme, pa nazdraviti još jednom, pa kad više niste u stanju da razlikujete Slayera od Kreatora, staviti 100 dinara u džep i poći na omladinsku svirku gde ima mlade i frustrirane piletine željne vatanja preko pantalonama.