
Još jedna od semi-uspešnih taktika ubeđivanja. Stvara utisak da znamo tačno šta druga osoba želi, iako čak ni ona nije svesna toga. Najčešće se koristi kako bismo nekoga ubedili da uradi nešto što neće doneti preterano mnogo uživanja dotičnom.
A: 'Ajde, skači, što si pička!
B: Ne znam, brate... Neću ja to...
A: Ma, hoćeš, hoćeš, samo još ne znaš da hoćeš.
Реченица која вам показује да је кевино питање је л' хоћеш нешто што је она замислила да хоћеш било само реторичко питање.
-Је л' хоћеш јогурт?
-Не могу.
-Хоћеш, само не знаш да хоћеш.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.