Hrabrost

Pazi kad mi je jednom prošlo!+

Hahah i meni je par puta. Citam ja i na podignem glavu i nastavim da pricam, profesorica me pita jesi to napamet naucio :). Lektira neka bila.

A da + :D

Naravno... Ne smes da podignes glavu :) Mogla je da posumnja...sustina je u tome da stvoris trip da je to sto citas zaista napisano :)))

:) +

Hahaha, to je poseban talenat! :)

Ahahahahah iskra Duha Svetoga :P

Poseban talenat je kad dva puta pročitaš takav isti:)) a ne pogrešiš.

Predložena!

Radila sam ovo, zajebano je bilo kad me je prekinula pa nemam pojma gde sam "stala" :D

ŠKK?

Hahaha, za ovo treba imati muda. :D +

Ahahhaahahha samo sam jednom ovo i to sam imala kao teze šta sve treba da kažem, super prošlo =D
+++

ahahhaha pokusao sam to jednom...islo mi je dobro i sjebao sam se pred kraj

+++++++++++++++++++++++++++++++

Omiljen :D

i ja sam jednom radio ali na kraju je trebalo dati svesku da se ocjeni pa sam dobio 1 inace +

Одлична дефка. +++

Ja sam tako zavrsio sastav iz srpskog, nisam stigo da napisem celi na velikom odmoru..+

Čista improvizacija. Samo je važno da se ne potpisuje na svesku.

Ja sam ceo sastav tako "procitao" i dobio 5, a i kada pisem napisam za 15 min bez predhodne pripreme.+

Been there, done that. :D +

Dok sam išo u osnovnu...nekoliko puta sam to pokušavao i uvek su me uvatili.

Ja sam to pokusao jednom u drugom osnovne i naravno da su me uhvatili. +

Радила сам то доста пута, никад ме нико није ухватио.
А кад треба знати напамет, онда сам читала.
Јебигаа.
+

Успело ми је пар пута, ал' не волим да се зезам тако, ипак пишем. +

Mene nisu :) Da jesu, ja bi rekla ma neeeee, tu je, vi ne vidite slova ... :) Hvala svima! ;)

Симболично стављање ђубра да се испрати подмладак назад у школицу.
Искрено се надам да је то у питању. Ако јесте, лијепо што мислите на наше најмлађе.

+++ :)

Radio sam to 2-3 puta, nikad nisam bio provaljen, vec je profesor bio zadivljen. :D
Za definiciju + i *, svaka cast...

Дајте, људи, ово стварно нема смисла.

Ja ako se dobro secam, imali smo temu za "decu Vukajlije" na forumu... Nista licno, al ovo je bas jadno, i ne znam kako se dokopalo naslovne.

Био, чинио, успевао. Препорука: Пишите толико ситно да ни на проверу не може да се утврди идентичност текста.

Ja sam to radio 2 puta i oba puta me uvatili. Prvi put sam sve do kraja " pročitao " i dobio 5 - ali me je zvala nazad da vidi, posto je mislila da nisam ja pisao. A drugi put sam se izvukao, ali tad je ona prva nastavnica bila bolesna. ;)

Svaka čast! + :D

Ја се једном исповраћ'о у учионици.

čitao i pisao sastav u isto vreme. sreća imam ludu nastavnicu pa sam prošao

да да јаооо кад се само сетим

Pazi to mi prošlo, ali kad sam prepričavao lektiru po filmu provalili me + *

Meni jednom jeste proslo jednom nije :))))))

pa nemojte da se zajebavamo! -

Лако је домаћи,него ај ти мој брате прочитај тако контролни.У мојој школи,код најстрожије професорице,контролни су тако "читали"...Е то је храброст!
Ја једино што сам слично урадио је измијенио наслов неке лектире и имао као да је та која треба...

cus,ja to stalno radim i prolazi mi :D samo jednom nije kod jedne pronicljive koja je trazila svesku da upise 5 xD

Ja ovo redovno radim i uvek bude ocigledno a sto je najgore uvek mi prizna domaci... Hahahhaa +++

Сад су сви муда и сви ово раде и сви добију 5 али их онда наставница провали али се тако напали да им да пичку пред целим одељењем док их тера да рецитују састав на тему "Пролеће у мом селу" из главе. Јес боли га курац!

Ja sam jednom dok sam jos bio kod uciteljice tako citao domaci iz srpskog kazem jednu recenicu pa "aaaaa" "aaaaaa" dok srocim drugu i tako jedno 10ak minuta, a sto je najace rukom sam pokrio svesku, da ne vidi niko kao BITAN DOMACI.. prilazi ona ja nisam ni primetio, stala do mene ja "aaa" "aaaa" ona pomeri ruku da vidim domaci ja je gledam pomeram, ona pita gde JE, ja kazem sad sam okrenuo stranu, ona okrene jednu stranu nazad ono prazna sveska.. i pita me pa gde je Milane: JAO KAO ZBUNIO SAM, OKRECEM LISTOVE DA NADJEM DOMACI. neprocenjivo je to bilo, a sad najlakse da se pobegne, a ranije se muke mucile..

Данас сам ухватио кришом једног свог сперматозоида како се смеје на дефиниције са насловне. Афтомацки сам га шљуснуо у шољу, али онда сам размислио и реко себи :" Хеј, кретену, па тај мали није ни светлосним годинама био близу да оплоди јајну ћелију, да са њом начини зигот, да од њега настане фетус, да од фетуса настане беба, да од бебе настане дете, да од детета настане ђак, да од ђака настане бркати пубертетлија и да му тек тад пружиш праву шансу да прочита насловну, па ако се онда насмеје дубијеш будалу, или му једноставно даш да дефинише на Вукајлији"

И ту сам му спасао живот, али ако се опет буде смејао, враћам га и пуштам воду за њим...

Istina, ne bih se okusavala :D ++++++++++++++ u *

to je trebao da bude primer... -

Удај се за мене.

Daaj Tupavi kakav primer??
Piše lepo NIJE OBAVEZAN.
P.S. Studije iz psihologije govore da deca od 7-11 nemaju sposobnost apstraktnog mišljenja i teško zamišljaju nešto što ne vide.
Tako da kome potreban primer za ovo...

U JBT pa vi ste ovde svi carevi :-)

Jednom mi je samo uspelo i dobila sam 5..xDD

Hahaha + u 4-tom razredu sam jednom uradio ti,i uciteljica mi jebala sve hahaha

Pa ja sam svaki domaci citao iz prazne sveske..xD

+ ko vrata jer si me vratio/la(bez uvrede) iz depresije na jebenoj sljaci...al vala bas svaka cast!

ма ајде то није храброст храброст је да после тога поједеш папир пред целим одељењем, кад потражи да потпише ! Е то је мука.... ! :)
иначе фора до јаја ! :)

Kako možete da pričate tako nešto? Ovo deca čitaju!
Sutradan će na pismenoj napisati "đubra", umesto "đubreta", dobit će jedinicu! :))

Nasmejaću se na sve ovo ... :)

... ili svemu ovome? Ili ... ne valja ni jedno ni drugo? Svemu ovome mogu samo da se nasmejem? Svemu ovome ću se nasmejati ...? kako god ... to ništa ne menja :)

Прва па одабрана, одлично! Биће да се по јутру дан познаје :) Под пратњом си ми од ''Живота'', срећно!

Ne, nije to u pitanju. U pitanju je um koji može da uradi tako nešto, tečno, tačno, majstorski i bez mucanja sa ne baš puno godinica. To je poziv deci na sistem drugih vrednosti koje se ne mere diplomama i glupavim suvoparnim štrebanjem, već raspiruju kreativnost i SMELOST da se ista pokaže.
Kaže se đubreta.
Hvala na komentaru.

Ja nisam birala da ova defka bude odabrana al' mi je sada dok čitam negativne komentare drago što jeste. Komentar ti je smešan. Pročitaj ga opet pa mi reci je li smislen. :) . Ja sam radila to kroz celo obrazovanje. I vidiš - možda mi se posreći pa uskoro budem profesor. Prvo ću tome da ih naučim - Da vide i osećaju stvari kojih nema. Pozdrav

Šta se koga tiču tvoji spermići i hoće li od njih biti što il' neće?
Pokušaj da se kroz okvirnu foru ciklusa opstanka i vizije razvoja tvoje šmugljave semenke narugaš mojoj defki nije uspeo. Reci mu da plače. Mada sam sigurna da je davno umro.
Šteta. Bio bi na tatu.

hvala na minusu, bolje išta nego ništa. Donekle se slažem. S druge pak strane nikako. Bitno da je komentar kako-tako prihvatljiv, al' ne mogu ja da ne odgovorim, onda to nisam ja! ;) poz

Ostalima hvala od <3! Mislim da smo se razumeli. Ljubi vas Iva. ;)

:* za Ivu!

Hahah hvala! :)

Dosta puta sam to radio. +

Пало ми је сад на памет да тако одржим некад један час, и да на крају само окренем свеску. :) Што ћу и да урадим.

Е хвала на плусу. :Д Оправниче. :)

Hahahahahahaha, instant izmišljnje... xDDD ++++

Hvala :)

Импровизација, као што се зна, успева кад се влада материјом. Ово би прошло као шала, ако и професор влада одељењем.
Код мене све обрнуто:
Кад смо у четвртом разреду добили филозофију, предавао нам је професор који је ослепео спасавајући друга у војсци, отео му гранату... Пао је предлог да му не подваљујемо... Прихваћен, али не и спроведен... Одличне ученице спремале су се за часове као и увек, али остали ђаци су ипак варали, и то не само то - било је разних демонстрација по учионици, нечујних шетњи и сл. ... Међутим, професор је био добар човек, као што је напред поменуто, и није нас решетао - давао нам је одређене лекције које ће да испитује на следећем часу - и то добровољце... У таквој ситуацији нисам видела зашто бих подваљивала, па сам ту једну лекцију и научила... Наравно, била сам несигурна, и тек уз много ааа и еее привела свој одговор крају... док су други ђаци течно читали из уџбеника. Наравно, професор је посумњао у мене... Закључио ми је петицу, али уз обећање да га нећу обрукати на матури... Лакомислено сам обећала, да бих тек пред матуру схватила да гимназија није за свакога... Добила сам двојку... Омере, требало је да одем у фризерке...

Uf ...
Materijal za dobru priču je ovaj tvoj komentar.

Jbg ja sam bila sklona da koristim svoj mozak i za najpodlije radnje. Jednostvano kako se snađem. Nema veze što sam bila odlikaš i sve redom - postojali su momenti kad nisam želela da učim, kad me mrzelo i da dišem, i predmeti koje prezirem a kad si jednom super đak od tebe se uvek očekuje da budeš super đak i to su isto teška govna, da prostiš. Jeste, veliki deo sam učila i to zato što volim, ali ono što nisam volela ili kad nisam prosto želela snalazila sam se idući putem kojim se češće ide. Nije mi strano ni da prepisujem, ni da pravim puškice, ni da imam bubicu, ni da došaptavam drugome, polagala sam drugima pismene delove ispita za pare, prethodno bi samo uvežbala njihov rukopis par sati ... Tako da sam ja jedno đubre. I drago mi je da je tako.

Знала сам да си била таква, сад ћу написати дефиницију о томе, за пример ћу узети тебе...
А ево још једне истините приче:
У четвртом основне обрушио се на нас тест за оцену, који је обухватао цело пређено градиво. Атмосфера је била таква као да ће летети главе са рамена...
Међутим, тада се још нису досетили да тестирају све ђаке истог дана... Строго су нам запретили ако нешто покушамо... Кад сам била у куповини срела сам другарицу из одељења, пошле смо заједно, а онда је наишла већ тестирана група ђака. Да ли их је познавала лично - тек она је без устручавања питала шта су имали. Један дечак, још га се сећам, ни његово необично презиме никад не заборављам - дакле, без икакве користи за себе и без икаквог страха, на лицу места је испоручио све што је запамтио...
Сад, колико је он запамтио, колико сам од тога запамтила ја... Кад сам стигла кући почела сам систематски да правим пушкице, први пут у животу. Наравно, убрзо сам схватила да не могу преписати целу књигу - морам да пронађем шта је најважније...
Сутрадан сам установила да ми пушкице не требају - док сам их правила, већ сам и научила шта је требало, јер срећом, на тесту се то и тражило - није било сувих података да се захтевају... Прошла сам сјајно... Кад смо сазнали за резултате, најбоља ученица у разреду узвикнула је револтирано: Знам ја колико ти знаш!
Нисам знала шта да одговорим...
Иначе, и ја сам била одлична (4,5) али никоме нису поклањали оцене као мени, брука... Но некако сам ипак прибавила то опште образовање које се у основној школи и обичној гимназији стиче, само нисам читала све што ми дође под руку, била сам и остала врло искључива...
Али Исус од нас тражи да будемо савршени... И сад одужујем четворку поклоњену уместо двојке, из физике и историје... Правим општу хронологију са невиђеном страшћу... Боже здравља...

Синхроницитет: пре пет дана писала овде коментар, пре три дана слушала на радију репризу интервјуа са Мићом Поповићем... Каже да је зарађивао џепарац сликајући друговима домаће задатке... Кад је то после много година признао свом старом професору, овај му одговори: ~Зар мислиш да ја нисам приметио исту руку на тим радовима? Али нисам хтео да ти кварим посао.

Meni je moja profesorka u Gimnaziji isto rekla, zapravo slično, prepoznajem tvoje rečenice, tvoje misli u "tuđim" pismenim zadacima ... Nego eto činiš đavolje usluge, neka te ☺️ jbg. Inače pre 10 ak minuta sam je srela na ulici ... zanimljivo.

»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»»
Meni je moja profesorka u Gimnaziji isto rekla, zapravo slično, prepoznajem tvoje rečenice, tvoje misli u "tuđim" pismenim zadacima ... Nego eto činiš đavolje usluge, neka te ☺️ jbg. Inače pre 10 ak minuta sam je srela na ulici ... zanimljivo.
««««««««««««««««««««««««««««««
Двоструки, или синхроницитет на квадрат - заслужује елаборацију.
Отворено говорећи, школовање је постало обавезно тек кад се распала задружна породица у којој је дете бирало шта ће и од кога у ком тренутку да учи.
Усамљени пар родитеља морао је негде да га скемба, ради сигурности његове, своје, и читаве заједнице. »Отуда« (омиљена реч омиљеног колумнисте Тиркета) озбиљно схватање школе открива несхватање саме суштине ове поштоване институције.
Шта остаје од школе? Само анегдоте, ако их је било. Добро друштво, добри предавачи. Добар чувар, као овај што је због своје доброте убијен, убица је знао да му од њега не прети опасност.
Моја наставница српског, била нам је и разредна, а мени лично и мајка, будући да ме је подигла за непуне три године колико нам је предавала - успела је са највећим делом разреда. Да је предавала све четири године, све би нас научила да пишемо.
Шта је она користила? Користила је људску слабост што нико не жели да испадне будала.
Задавала нам је доста домаћих задатака, из лектире и остало. Преписивања није било јер смо се могли једноставно извинити што немамо домаћи. Али не можеш се сваки час извињавати, испадаш будала. Међутим ако прећутиш да немаш, а она те ухвати, добијеш јединицу - коју ће прецртати кад јој следећег часа дођеш са написаним задатком. Да не бисмо писали само ради нуле, тј. остајали неоцењени, морали смо отаљавати ту обавезу.
Да не бисмо само отаљавали ту обавезу, морали смо је читати пред целим одељењем, значи ипак да буде пристојна.
Затим је одељење било обавезно да прокоментарише.
Ако нема коментара ниоткуда, разредна нас је прозивала. Од клупе до клупе: Устани... Немаш ништа да кажеш?... Седи...
Делује глупаво.
Морали смо грозничаво размишљати тражећи длаку у јајету. То цепидлачење нас је наравно натеривало да помно пазимо шта пишемо, јер су најразличитије примедбе могле погађати било какав недостатак.
Али бумеранг! Још је непријатније било кад аутор одбије напад, на шта је имао пуно право.
Није нарочито волела ђаке, па ни мене, иако сам јој била фаворит - ја сам била неталентована, лења и безвољна, па сам радила искључиво на инспирацију - пола сата чекам да ми сине прва реченица, али онда тече ко вода. Не само да је то трпела, већ и одобравала. Наравно да сам је обожавала.
Оно што највише волим код људи, почев од моје мачке (са свим својим људским манама, некако није деловала уверљиво као животиња) до... генералног секретара Уједињених нација... када добро раде свој посао (мачка је ловила све што се миче) - то је и она без икаквог сувишног труда постигла.
Научила нас је да са својих 14-15 година пишемо као добри новинари, јер се и новинари боре са шемама и циклично понављаним темама.