Jedna nalepnica koja pušače ubija u pojam pre nego što im padne napamet da pitaju mogu li da zapale cigaretu. Razumljivo je da se takva vrsta obaveštenja nalazi u bolnicama, školama... Ali kada uđete u taksi koji ima 16 nalepnica "Hvala što ne pušite" svesni ste da je taksista "elergičan" i na samu pomisao da bi vi možda pitali da li možete da zapalite cigaru, pa vam to spontano stavlja do znanja. Mislim da je za pušače manje iritantan onaj stari znak: ZABRANJENO PUŠENJE.
Hvala što ne pušite, to mi je baš čudno...
Istinska i neodoljiva provokacija za svakog ko s pravom nosi epitet "balkanac".
Kulturno-iritantan izraz za Zabranjeno pusenje.
Dok Zabranjeno pusenje izaziva u nama pusacima blagu zelju da zapalimo cigaretu u inat natpisu,ovo Hvala sto ne pusite nervira i budi jos vecu zelju za cigaretom iz razloga sto kao da smo mi vec izgovorili u sebi ili naglas "Evo necemo zapaliti cigaretu"(sto je cista suprotnost onome sto bi smo inace uradili).A neki mirisljavi nepusac nam je cinicno odgovorio "E bas vam hvala sto ne pusite" sa sve kezom na licu nama u inat.
Primer nelogičnost naših karaktera jer ne znamo šta u stavri hoćrmo. S jedne strane- HVALA ŠTO NE PUŠITE, dok s druge strane na svakom koraku bezbroj puta na dan čujemo ili izgovorimo MA NEK MI PUŠI, POPUŠI MI i sično
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.