Čudovište koje se dobija spajanjem dva manja.
- A sada igram POLIMERIZACIJU!
- Mrš, ne možeš da spajaš samu sebe.
- O, pa ti ne znaš moju specijalnu sposobnost? Otkako je tata umro, mogu!
______________
- Koliko plati te cipele, ženo?
- 220. Što?
- Kuku meni, 220 te volti trefilo, mogli smo mjesec dana živjeti od tih para!
- Bogomi, kad sam doma đevojka bila, majka mi je vazda davala para da kupim sebi što god oću...
- Nijesam ti ja majka, jadna.
- Ne bogomi, sad si mi i otac i majka.
Један од родитеља са спецификацијама самохраног. Сам подиже дете, брине да ли је гладно, шта ће да обуче, је л' има паре за школу, да ли треба да уплати тренинг за овај месец.
Други родитељ, онај којег боли курац за све као да је из Лихтенштајна, води се формално као отац/мајка али је у целој причи потпуно изостављен и незаинтересован. Као да не постоји.
- Види га лепотан мали. Колико је само порастао.
- Да, баш се извукао последњих месеци.
- Како излазиш на крај са њим?
- Право да ти кажем - тешко. Ја сам му и отац и мајка. Кувам му, водим га на утакмице, идем на родитељски, помажем око домаћег.
- Па шта је са Гораном?
- Ма он само игра кладионицу и пије пиво. Неће да помери дупе са фотеље, осим ако нема дојаву да Фортуна Дизелдорф долази из 2 у 1 и слично.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.