On sedi u uglu šanka, sa posivelim mislima i užeglim izrazom lica. Misli su teške, ali na to se i navikao, jedino što u poslednje vreme ima osećaj da mu je kišni oblak uvek iznad glave. Ranije nije imao običaj da obilazi birtije, još uvek misli da mu to nije prešlo u naviku, došao je na piće - dva, sa posla. Izbegava poglede prisutnih i radoznalost šankera, koji uvek baš do njega dođe kako bi ispolirao par čaša. S vremena na vreme izvadi novčanik i zabulji se u fotografije dva klinca, dok mu jedna cigareta gori prste,a jedna neugašena i do pola dogorela stoji u piksli.
- Izvolite.
- Burbon.
:muk:
- Nisam Vas često viđao, da li ste odavde, ili u prolazu?
- Burbon.
- A, znate, nešto ste mi poznati...Ne znam odakle. Da niste možda...
- Svako podseća na nekoga i ne, ne poznajemo se. Burbon. I ostavi flašu.
