Elegantan(citaj 'ekstremno primitivan') vid iskazivanja 'zaboravio sam sta sam hteo da kazem' do pak i zbrdazdolisanog okoncavanja dragog li nam razgovora... nakon cega naravno sagovornik u sebi postavlja cuveno pitanje "STA JE PISAC OVIM HTEO DA KAZE?" Naravno onaj ko koristi u ovom kontekstu ovaj 'izraz' je najcesce tuka(http://vukajlija.com/tuka/99891 )...
I palim ti ja mog ficu i tako... vozim se gradom, kad neki ljudi sede i citaju novine... klupa... i moja tasta je ono vece stvarno popila svu rakiju... sretnem ti ja Maju... i tako to na tu temu...
Recenica kojom se nastavlja opis nekog dozivljaja ciji je kraj krajnje poznat.
Lik1: Brate, krenemo mi u grad, Somi uzeo Golfa, pokupimo neke zenske..
Lik2: Pojebete vi te zenske, i tako to na tu temu...I koliko ste popili?
Lik1: Ne pitaj...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.