Parking senzor kada se pijani vraćamo iz grada. Graničnik koji nam pokazuje da smo parkirali.
1: Ima još mesta, može, može.
BAM!
2: Magare jedno, što sam ti džabe rekao da pričaš kuda da idem, kad sam svejedno udario!
1: Doooobaaaar!
Interesantna i napeta dečja igra koja se može igrati u manje prometnim ulicama.
Potrebno je dvoje raspoložene dece i jedna košarkaška lopta koja još može da odskače. Deca se postave svako na svoju stranu trotoara i loptom pokušavaju da pogode suprotnu stranu trotoara, stranu svoga suparnika.
Najčešće se igra do jedanaest pogodaka, a kad neko pogodi ivičnjak ima pravo ponovo da baca.
Ako se lopta odbije od ivičnjaka uvis i ponovo udari o njega takav pad računamo kao dva poena tako nagrađujući umešno bacanje.
Onaj ko prvi dođe do jedanaest naglo vikne "Ivičnjak!" kao znak trijumfa.
Osoba koja baš i nije dobar plivač i zbog toga ne pušta ivicu bazena.
Pa to je najgora stvar!
Prvo: ako sam pešak noga mi sklizne sa ivičnjaka vrlo često što izaziva jako neprijatan osećaj u predelu stomaka; pa ako se zamislim, ili zapričam mogu i da se sapletem na ivičnjak. U suštini najviše volim rampe za dečija kolica i invalide, nekako su mi najsigurniji za prelaz sa trotoara na ulicu i obratno.
Drugo: kao vozač sve sam sjebao amortizere i jabučice penjući se i silazeći sa ivičnjaka, jer su sve viši i viši. Strašno!
Jedina dobra strana je što su teški kao tuč pa sam jedan ubacio u gepek da mi auto ne proklizava jer ima zadnju vuču.
Univerzalni otvarač svih piva!
A: I kako sad brate da otvorim ovo pivo?
B: Daj mi da ga tresnem (otvorim) od ivičnjak!
