
Па то је најгора ствар!
Прво: ако сам пешак нога ми склизне са ивичњака врло често што изазива јако непријатан осећај у пределу стомака; па ако се замислим, или запричам могу и да се саплетем на ивичњак. У суштини највише волим рампе за дечија колица и инвалиде, некако су ми најсигурнији за прелаз са тротоара на улицу и обратно.
Друго: као возач све сам сјебао амортизере и јабучице пењући се и силазећи са ивичњака, јер су све виши и виши. Страшно!
Једина добра страна је што су тешки као туч па сам један убацио у гепек да ми ауто не проклизава јер има задњу вучу.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.