Probudiš se jednog jutra i rešiš da budeš pesnik. Šta fali, sve što ti treba od opreme je tastatura, a otvara ti bezgraničnu mogućnost da plasiraš svoje mišljenje o savremenoj kulturnoj svesti, većinom bazirano na tome što si revoltiran jer niko na tebe ne obraća pažnju čak ni kad nateraš kosu na urbano.
Pa sedneš i zapišeš pedesetak pesama. Hej, i nije to tako teško, samo treba da zvuči dovoljno alternativno. Hm...
Ti si list breze otrgnut vetrom komercijale koji se bori protiv zlih cunamija mejnstrima. Ti si stidljivi cvet u prašini izopačenog društva.
Oh, ti si tako zaljubljen u boje duge, hipi pokret, i zvučiš tako anarhično i alternativno u svojim skejterkama sa pertlama u boji, dok ti vetar leluja kroz raskopčanu košulju u bojama Benetona.
Naslov treba da bude jako talentovan, kao ti. "Delić beskraja"...Da, to će odraditi posao.
Šta ti dalje treba?
Samo doktor književnosti bez posla, doktorirao na privatnom poljoprivrednom univerzitetu negde u šumama Bosne(gde i danas živi), priznat taman toliko da niko ne sme da ga tuži za obmanu javnosti kad se potpiše sa titulom.
Našao si ga?
Divno. Sad će on za tebe da lobira kod masnog brkatog direktora firme koja proizvodi granule za ovce, a ovaj će se mašiti za džep i pljunuti šaku jevreja umazanu od bureka.
Svašta, pa uvek se nađe za mlade talente! Knjiga odmah ide u štampu. Ovaj iz šume radi ti lektorisanje i proveru kvaliteta...Papira, naravno. Ko još proverava pesme...
Promocija. Još jednom plaćaš šumaru da drži govor. Cela tvoja rodbina je navalila k'o siroče na vruće galete, a, pored njih, u ćošku je i neki siroti namernik koji proklinje sudbinu što ga je baš tu sklonila od kiše. Debele tetke te slikaju dok počinješ naštrebano izlaganje prejebanim Andrićevim citatom, keva ti isplače Amazon radosnica, a ćale te gleda strogo i ponosno. Hej, pa postao si čovek!
Tvoja sreća dostiže vrhunac dok deliš potpisane primerke knjige za koju posle te večeri niko neće čuti i na čijoj prvoj strani ispod posvete piše "Neka i vaša ovca jede za malo novca".
Čestitam, umetniče.
Pokušaj propalih "zvezda" da se vrate na vrh.
Na stranu oni koji i imaju nešto da napišu u svojim autobiografskim knjigama, ovde je reč o ljudima koji to vide kao poslednju slamku spasa da se vrate u žižu javnosti. Ovo je posebno popularna stvar na našim prostorima gde očigledno svako misli da ima dar za pisanje.
Svedoci smo da svako malo neka propala rospija ili "izlečeni" narkoman ima želju da svoj potresan i uzbudljiv život izbaci pred svet. Ne samo što svojim glupostima ukaljaju papir i predstave sebe kao reinkarnaciju Andrića ili Kiša, oni imaju i tu potrebu da u svoja dela dodaju još veću dozu bizarnosti, preterivanja i naravno - laži. Jer jbg, što luđe - to bolje. Što veće smeće - to bolja prodaja.
Kao vrhunac, ne samo da guše mlade pisce već moraju i da se eksponiraju do besvesti, gostuju u svakoj emisiji, reklamiraju se na svim bilbordima... pa čak dele i jebene letke...
Smejem se kad mi neko kaže da je Anabela Basalo dobar pisac, bacam peglu kad neko spomene "Tajne srpskog džet-seta", zabole me za privatan život Nives Celzijus, neću da kupim "Grabljivicu" samo zato što je i najprodavanija knjiga... i jebe mi se za potpis knjige Marijane Mateus!
