Između nas sigurno postoji neka emocija

Кад си мала беба, емотивни живот је прилично једноставан.
Постоји само пријатно и непријатно.

Другим речима, или си миран, сисаш сису, тресеш звечку, чупкаш
кеву за шишку, ћалета за бркове, лепо ти је, боли те туки. Или, друга
варијанта - гладан си, превруће ти је, мама не да сисурину, тата прави
гримасе да те забави, а уствари је ружан к'о гроб и само те препада, не
дају ти да гризеш неку књигу и слично... углавном, осећаш се непријатно
и цмиздриш.

То је то, значи пријатно и непријатно.

Е после већ крене, што би психолози рекли "когнитивни развој", па те
емоције, пратећи овај развој, постану и мало као сложене, диференцирају
се, па онда није само пријатно и непријатно, већ као има и неких нијанси
разних, па људи певају песме, троше речи, једу силна говна, да би описали
та осећања разноразна.