Бисквити који су, поред свог укуса, постали познати зато што се техника једења коју је њен креатор наменио и техника којом се једе* битно разликују.
Ова техника се састоји из нормалног прождирања јафе у три (1, 2, 3) кратка корака, што доводи до брзог завршетка посластице и поновног зарањања у фрижидер у потрази за другом паклом из кутије.
* Техника која је заступљенија код конзумената јафе. Састоји се из пар корака:
1. Елиминација спољашњег прстена и ослобађање средишњости за наставак.
2. Одвајање бисквита од желатина и чоколаде.
3. Топљење чоколаде и остављање желатина.
4. Лагана декомпозиција желатина у устима.
5. Већ поменуто трагање за новим кексом.
П.С. Ниједна невина јафа није страдала током писања ове дефиниције. Аутор дефиниције, као и управа сајта не подржавају насиље над јафама.
Droga koju su nam poturuli jos dok smo bili klinci, i dalje vreba sa tog istog rafa, jegnom je probas i nikad dosta.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.