Tipičan šumadijski naglasak(kosovsko-resavski dijalekat ili moravski naglasak) koji se koristi u Velikom Pomoravlju ( Jagodina i okolina, Ćuprija, Svilajnac, Paraćin, Despotovac, Lapovo, Varvarin, Ćićevac, Rekovac, Velika Plana, Batočina, Rača... ), koji ja i moja porodica iz Ćuprije i Ćićevca vrlo rado koristimo. I u zapadnom ponegde se koristi, naprimer : Trstenik, Kruševac, Župa i Vrnjačka Banja.
Moja specijalnost je Veliko Pomoravlje pa tako mogu o tome(tem) više i da kažem.
U dosta slučajeva gde drugi koriste slovo "o" a i "i" mi koristimo "e". Sve ređe se čuje ali naprimer moja baba i danas danji kaže mojoj(moje) bratanici(bratanice)kad joj(jU) je nemirna sa kosicom : "Nemo' d'uadaraš s tU kikU kI krava repEm! Mada i koristimo reči koje se uopšte ili ređe koriste u drugim krajevima kao : ripa ili ponegde riplje = skače, mi kažemo "ŠUMA" dok drugi kažu "ŠAŠA" i još nešto a to je da sam čuo da je kod "nas" žito = pšenica a u nekim drugim krajevima kukuruz. Komiljka od kukuruza je kod nas u nekim selima "komina" a kukuruz "korenje", neko je "neki", svako je "svaki", niko je "niki", nemoj je "nemo", kao je "ki", patka je "šotka", joj je "ju" a ko je "kuj ili koj", njoj = "njojzi", njen = "njojzin", malo = "lečka", mnogo = "mlogo", brzo = "brgo" morka/ica = "misirka", a postoje i skraćeni oblici kao naprimer : vas = "ve", vam = "vi", nas = "ne", nam = "ni", a slovo H skoro nepostoji : 'rana, nji', 'ajka, T se na kraju dosta reči gubi, milos', staros'. Nadam se da ima par ljudi iz tog kraja pa će razumeti bar većinu ovih reči.
Živadinka : Pa ja ju bre reko' da se neponaša ki šotka, sam' gega s dupe.
Malina : Kuku mene grdna! Tako se ponaša a mlogo stareja od men'!
Ž : Nemo' se ljutiš al' ja moram kući da podgrejem SEnišE ručak, ne on da mogadne da se snađe bez men' a bio u čaršiju u Varvarinu da mi tam kupi muškatle.
M : Ajde ajde idi i ja mora d'idem da skupim detinje igračke dok ova moj ne dođe.
