Pijesak. Tone pijeska. I konj. Moj konj. Nema ime. Pijesak se uvija pod njegovim kopitama. Pješčane dine plešu na vjetru. Piči neka muzika sa tranzistora. Otkud mi tranzistor? Otkud signal?
Pičim kroz pustaru. Konj ide. Zasad. Nema žeđi, nema gladi. Konj se ne žali. Samo pijesak. Teče nekuda. Kreće se. Prati sunce. Pratimo ga i mi. Koža mi se prži na suncu. Šešir ne pomaže.
Palim cigaretu na naočare. Nije joj trebalo puno. Nailazi oaza. Konj ne skreće. Ne želi. Ne mora. Ni ja. Prolazim oazu. Idem dalje. Daleko odavde. Kroz pustinju. Jašući konja bez imena.
Under the cities lies a heart made of ground
but the humans will give no love...
