Споменик мањку основне културе.
Не може више човек ни да културно седне на писоар да сере, а да га не гледају са свих страна.
Mesto neopevanog smrada i prljavštine. Pre ulaska se obevazno udahne što više vazduha i potom se zadržava do iznemoglosti. Ljudima je draže onesvešćivanje od nedisanja nego od udisanja tih, po život opasnih, gasova. Morate sami da obezbedite maramice pošto prisustvo toalet papira još nije zabeleženo.
Tokom korišćenja se trudite da ne razmišlate o tome ko je sve koristio taj wc pre vas.
Zbog svih poteškoća koje donosi javni wc, ljudi se često opredeljuju za drugu varijantu- čučni u žbun, i moli Boga da niko ne naiđe.
uglavnom zelena kucica koja se oseca na kilometar. za one neupucenije to moze biti i ovako:
1: jao, ide mi se u wc...
2: pa idi u javni...
1: a gde ima ovde javni?
2: ako vidis negde narandzastu kucicu sa katancem, i na njoj nalepnica sa lobanjom i munjom, pa jos i ako pise visok napon, opasno po zivot!, e, tu udji.
Iliti komunalna tj. socijalna klonja, toalet ili ćenifa. U ovaj sveti hram olakšavanja, i ne tako svetog displeja i mirisa, svraćaju isključivo oni kojima je do noktiju dogorelo tj. oni koji bi sa par trenutaka otezanja sopstvene iznutrice ispraznili u gaće. Uprkos ustaljenom verovanju da samo gradovi imaju javne ćenife to je skroz netačno. Javne seoske ćenife iliti poljski klozeti uopšte ne zaostaju za gradskim po stepenu higijene i (ne)očekivanih miomirisa. Za sada ćemo se zadržati samo na opisu gradskog javnog toaleta. Javni toalet se, naravno, nikada ne čisti jer bi to uništilo jedinstvenu atmosferu koja u njemu vlada i svaki obavljeni čin (minuli čovekov rad) bacalo u drugi plan.
U jednoj javnoj ćenifi stajalo je i uputstvo na zidu:
Ovde nemojte raditi ništa na vrat, na nos i na svoju ruku.
Hvala, uprava!
Mjesto gdje prije ulaska pogledas da li ti se pertle vuku po podu.
Na pumpi:Cim udjes primetis da je wc solda odvaljena iz zida.Neretko se desi da moras da izbegavas govna po wc-u dok te juri -slepa- ciganka kojoj nisi platio ulaz .
Na autobuskoj stanici:Jedan savet,-ne ulazi-!!!
То је слобода, медикамент за стрес, место где се избацује сва негативна енергија(и вишак текућина). То је свако ћоше, дрво, бандера, мост, надвожњак, несрећни кер, спора мачка, мртав врабац, институција која нам чини зло и отима паре(кладионица), и често возила људи који нам дугују паре(газде кладионица). То је оно најслађе кад се напијемо, кад нас брига за осуђујуће погледе, и погрдне узвике пролазника или станара извесних врата куће. Јавни веце нема граница, увек постоје нова места и нове мете.
Живео јавни веце !
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.