
Најглупље питање које вам може поставити касирка(ајд,нек буде и касир,да не испадне да сам шовинистичка свиња) на које следи логичан одговор-немам.Побогу,колики идиот треба да будем да дајем 1000 динара за једне коре,ако могу да дам десет банки.Сам ја толики мазохиста да волим да чекам док ми она изброји кусур,док ми неки матори коњ од 130 кила дише за врат,а притом мирише на пиво(зато што на пиво не може да се смрди,јел'те,коме пиво смрди,тај има проблем).
Oчигледно да нас ти који раде за касама сматрају за најнижа бића на лествици интелигенције.
Cesto pitanje u Maxiju ili gde vec pazarite. Ucestalije je od onoga: jel moze zvaka, nemam da ti vratim kusur?
Ulazim u radnju i pazarim. Dolazim na kasu. Racun 700 i nesto dinara.
ja: (dajem soma dinara).
prodavacica: jel imate nesto sitno, 2 ili 8 dinara?
ja: nemam (vec vidno besan)
prodavacica: dobro nista onda, ostaces mi duzan
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.