Kvaka pitanje koje je uvijeno u formu bezoblične svakodnevnice, tako da će naivni sagovornik požuriti da pun sebe kaže to dugočekano da. On zna da vozi, položio je vožnju, i neka to svi znaju. Još samo da se odveze.
-Ma brate, sve bih ja to deportovao, pali bre.
-Sine, zašto bi turiste deportovao bilo gde?
-Ma šta bre zašto, došli neki nemci da mi prljaju grad, štekare bre jedne.
-A jel znaš ti da voziš?
-Šta menjaš temu, i naravno da znam.
-Ajde onda vozi odavde.
Pitanje koje u pogrešnom trenutku postavljeno pogrešnoj osobi tera da vratiš vreme unazad ili se prosto ubiješ, ali ako je postavljeno pravoj osobi, možda ti se posreći.
Primer 1:
Ja: Jel znaš da voziš?
Drug1: Pa jel si ti lud!? Brat i ja se napili k'o stoke u subotu veče, u pola četiri jurili pored pandura 120 na sat, ma nisu nas videli, mogli su samo da me uhvate za k***c!!!
Ja (u sebi): Koji mi moj bi da njega ovo pitam?Primer 2:
Ja: Jel znaš da voziš?
Drug2: Evo baš sam izvadio dozvolu, a ćale mi već večeras daje kola. Dogovorio sam se sa Sanjom i Marinom, ideš i ti?
Ja: Naravno.
