Glavno pitanje prije škole,ili nekog ispita,izgovara se čak i prije pozdrava. Koristi se kao izduvni ventil svakog učenika i studenta jer neznanje i pad drugog prija našem neznanju i padu. Osećamo se lakše i rasterećenije,odjednom postajemo pravi prijatelji u zajedničkom neznanju. Ako osoba ipak kaže da je učila (pogotovo ona od koje to ne bi očekivali) kamen na srcu postaje ogromna stena, a osoba jedan od neprijatelja.

Kada osoba koja ne uci nista, kampanjac, pita po fakultetu ostale kolege jesu li ucili, samo da bi umirila savest koja ga muci zbog svoje lenjosti!