U pitanju nije vrsta ljudi, već geometrijsko telo. Pun oblik glasi "Kocka od ljudi". Kada se u prepunom autobusu GSP-a ljudi toliko nagomilaju da ne ostane ni milimetar slobodnog prostora, tako spakovani formiraju organsku masu u obliku kocke ili preciznije rečeno kvadra.
Uh brate, jedva sam živu glavu izvukao. Vozio se autobusom u kocki ljudi.
Apatične jedinke koje ne reaguju na nesreću drugog čoveka kome je potrebna pomoć. Sve čuju i vide, znaju šta im je činiti, ali ni prstom da mrdnu.
To se njih ne tiče.
Postojala je u antička-helenska vremena, jedana reč “doxa” koju su često koristili Heraklit, Parmenid, Sokrat, Platon, Aristotel i ostali njima slični lezilebovići, a koja je imala slično značenje kao reč “mnenje” u našem jeziku. Označavala je puko mišljenje, nerezonsko verovanje u ono u šta SVI veruju, mišljenje koje je opšteprihvaćeno i dovedeno na nivo pravila. Navedeni lezilebovići su smatrali da takvo mišljenje mora biti prevaziđeno, kako bi se pojedinac otrgao od mišljenja mase, i počeo da misli svojom glavom, što je jedini put ka mudrosti i vlastitoj sreći. Eh, kako su lepe snove sanjali lezilebovići. Danas, masa sa svojim mišljenjem postavlja sva pravila i kreira svačiju sreću.
Keva: Zlato mamino, kad ces da se Ženiš?
Buntovnik: Neću da se ženim kevo, ne verujem u instituciju braka.
Keva: Kako da se ne ženiš zlato moje, pa svi normalni ljudi se žene.
B: Pa dobro, ja verovatno nisam normalan…
Ćalac: Majstore, kad se oženiš oću najmanje tri deteta da istreseš!
B: Ja neću da imam decu.
Ćalac: Šta bre nećeš majke ti ga blesave, pa svi imaju decu.
B: E pa dobro, neka imaju svi, ja neću da imam.
Rođa sa sela: Eto, zavrsio si fakultet, sad samo jos da se zaposlis i da zasučeš rukave i Bog da te vidi!
B: Dok god mogu da se šlepam neću da radim! (simptomi muškog sponzorstva – sponzoruše imaju svu moju naklonost – kraljice ste i samo šišajte ovčadiju)
Rođa: Kako bre neceš? Pa svi rade. Rad je stvorio čoveka!
B: Pre bih rekao da je stvorio tegleću marvu…
Komšija: Mladiću, a za koga ćete glasati ako nije tajna?
B: Nije tajna, neću da glasam.
Komša: Kako nećete? Pa svi danas glasaju!
B: Ako, neka glasaju. Nada umire poslednja, ali ja sam pesimista tako da je kod mene crkla ko davno pregaženo mače.
Drugar: Tebra, a je l’ ti ga puši?
B: Ona oće ali ja joj ne dam. Ne ložim se na to…
Drugar: Šta se bre ne ložiš, si normalan? Pa svi to vole!
B: E pa onda ću izgleda morati da ga ritualno odsečem i da ga zabijem u tu tvoju radoznalu gubicu koja se muva tamo gde joj nije mesto.
I još more primera…
Pored nezaobilaznog baboubice Raskoljnikova, koji je takođe pišao uz povetarac, meni je uvek omiljeni književni lik bio Don madafakr Kihot od La Manče.. Mnogo sam voleo to što on poznaje prave vrednosti, koje su samo njegove i ničije više. Ebe se bre njemu šta ko misli. On je čovek zaljubljen. To je temelj originalnog karaktera. Decu treba o tome poducavati kroz čitavo školovanje.
Veoma česta pojava, strefiće vas ukoliko odlučite da izađete iz kuće, pa makar na pet minuta, samo da kupite hleb.
Da li je problem u vama ili u njima, donekle nije bitno, bitno je da će se uvek naći neko ko će reći nešto vama potpuno nebitno, da vas prekori iako vas prvi put vidi.
Drugi slučaj je kad pričate sa društvom u autobusu, i neka žena se priključi razgovoru. Naravno, niko je nije ništa pitao, ali to je ne sprečava da priča kao navijena.
1.
-Izvini devojčice, ali ne mogu da te gledam tako! Ustani sa tog hladnog betona, čuvaj svoje jajnike!!!
-Dooobrooo...( pita se:" šta te bre baba briga za moje jajnike?!")
2.
-Eee, devojke, da samo znate kako bi lepše izgledale bez te cigare!!!
-(uvlači dim) Divno od vas, evo, istog trenutka ostavljam cigare.
3.
drug:-Nešto si bleda, je l' jedeš ti nešto?
-Nemam vremena ni da dišem, a kamoli nešto drugo.
neka baba- Mnogo ti je loše to, dete! Sva si bleda, treba da se rumeniš i da budeš zaobljena, a ne kao čačkalica! Ta vaša nova moda, dijete, ma ja to ne razumem!
-Interesantno, evo samo ću zbog vas da smažem jedan burek sa mesom preliven čvarcima.
Da li će devojka 1 od sada bataliti ladan beton, devojka 2 bataliti cigare, a devojka 3 pojesti burek preliven čvarcima? Sigurno da ne. Možda je to loše, ali to nije problem random prolaznika.
Po ovom pitanju jednog turskog velmože, kad je kraj puta za Obrenovac video ljude nabijene na kolac, naselje u Opštini Obrenovac dobilo je svoje ime Konatice.
Kada u vas zivot i svakodnevnicu, tiho i neprimjetno udje neki bolid... I nedugo zatim, predje donji prag vase tolerancije...
-A, joj, tek skontah da sam pogrijesio... mislio sam da prvo treba točak zavrnuti...
-Konji misle, ljudi razmislju! Skidaj sve.
Osobe kao stvorene za urednike emisija ''Buđelar'' ili ''Štediša''. Radoznale su da saznaju cene odeće koju imate na sebi, nameštaja na kome sedite do kondoma koje koristite.
-Što su ti dobre cvidže za sunce! Koliko si ih platio?
-15 evra...kad sam bio u Grčkoj na moru...
-Kako si iš'o na more? Kolko si platio?
-Ma, dao mi brat kartu, nije mogao da ide, dobio sina...
-Kolko ga je platio?
-Dva puta po deset minuta...
Zavisi ko odgovara.
Prosecan normalan covek: Adam i Eva.
Talibanski bombas samoubica: Sadam i Eva.
Sveze izdepilirani lik: Adam i Steva.
Klinac ispred zgrade: Adam i Keva.
Rumunski radnik na gradjevini: Moljim?
Ono što uvek upitamo i sebe i svog sagovornika kada se desi neki tehnički problem. Broj ljudi online je uvek opravdanje za svaku nezgodu, bez obzira što je možda bilo duplo više ljudi kada je sve radilo OK.
(veza se prekida; Lik 1 ponovo poziva Lika 2)
Lik 1: Šta je ovo bilo?
Lik 2: Nemam pojma, koliko je ljudi online u Svetu?
Lik 1: 12 miliona, što?
Lik 2: E pa u tome je problem, sigurno. Ne može Skajp normalno da radi sa 12 miliona online odjednom.
Pitanje koje upućujem u pravcu TV-a kad god se na njemu pojavi neki novi projekat koji okuplja domaće VIP.
Vrsta u izumiranju. Koristi viljušku prilikom obedovanja. Rasa sa kojom možeš normalno da komuniciraš, čak šta više da se dogovoriš. Slično ko čovek jbt...
Neću jedem s nogu! Daj sednemo u kafanu ko ljudi!
Parola Gradskog saobraćajnog za početak letnje vozne sezone.
Unapred propala metoda raspolaganja novca.
Večera u menzi u 6, legneš ranije ne bi li uštedeo pare koje bi potrošio ako bi kupio nešto uveče da jedeš, onda se probudiš u 7 i raspadneš se od gladi do 12, kad je ručak, i moraš nešto da kupiš da jedeš.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
Čuvaš pare 15 dana za nešto, i onda kupiš jedno pivo da častiš sebe jer si štedeo. Ali prc, osladi ti se, kupiš gajbu i potrošiš sve pare.
Teška diskriminacija nemih i gluvonemih.
Oni koji će u situaciji, ma koliko bila loša, naći nešto pozitivno. Čak i ako ne postoji, izmisliće, samo da te uteše.
- Pao sam ispit.
- Ma, polako, ko zna zašto je to dobro.
- Ispisujem se sa fakulteta.
- Ako, sine, ko zna zašto je to dobro.
- Kevo, sutra idem da skočim s mosta.
- Ako, ko zna zašto je to dobro.
Oblak. Pokušavam da prođem kroz njega, ali mi kreću suze na oči. Visok nivo katrana. Sa vrata vičem: "Jedan dupli vinjak!" Sedoh sam, kolega je trebalo da dođe. Stiže mi piće, popih na iskap i krenuše drugačije suze, koje su potisnule one od dima. Dobro je. Sada bar bolje vidim, i videću ovako bar još nekih sat, dva...
Nema mi kolege. Dosadno mi je, jer sam u birtiji jedino ja sam. Svi pričaju neke priče, smeju se i zabavljaju, a ja mogu da pričam samo sa čašom. Moj tik konobarica shvati kao namig pa dođe i sede pored mene. Donese mi još jedan dupli, sebi takođe, i prozbori: "Ovo je na moj račun!" Bila je lepa, ali ja to nisam video. U mojim očima se mogla videti iskrena tuga... Čak i odraz njenog poprsja nije mogao ulepšati ovaj tužni pogled. Jednostavno bilo je to jače od mene. Zausti: "Moje ime je Darinka, a Vaše?" Miloje - odgovorih, smotah duvan i zapalih cigaru. Povukao sam jedan duži dim i uzdahnuo. "Nisam vas viđala ovde" - nastavi ona. "Niste ni mogli, skoro se doselih" - odgovorih ja. Upita me da li čekam nekog, na šta ja potvrdno klimnuh glavom, jednostavno nije mi bilo do priče.
Polako su gosti odlazili, a flaša Vinjaka je došla za naš sto. Ne znam zbog čega, osetih da se Dara interesuje za mene, jednostavno prijalo joj je moje društvo. Dosadile su joj oronule face, mada i moja je bila takva, ali bar nije bila poznata. "Ajmo zatvaramo, fajront!" - skoči Darinka i otera i poslednjeg gosta. Okrenu ključ i priguši svetlo.
- Miloje, preći ću na ti. Verovatno nemaš ništa protiv!
- Naravno.
- Kakva muka te muči?
- Nije važno.
- Čoveče, vidim da se patiš i motaš probleme po glavi! Poveri mi se, biće ti lakše.
- Moj drug!
- Šta vaš drug? Ovaj koji nije došao večeras?
- Baš taj, nije ni mogao doći.
- Miloje, zašto plačeš?
- Nema ni četrdeset dana...
- Žao mi je! Stvarno mi je žao.
- Pa kako se to desilo?
- Bili smo u istom rovu, krenuo je da mokri, ja mu kažem... Uh... Kažem mu: "Stanko, istrpi, čekaju nas..."
- I?
- Kako je izašao, tako ga je snajper skinuo, evo i sad čujem zvuk njegovog udara o sneg.
- Strašno! Žao mi je stvarno!
- I od tada ja pijem...
- Šta to škripi?
- Moja no... ovaj štaka...
- Izvini, nisam znala!
- Nije problem. Kada smo vraćali njegovo telo, nagazna mina, jednostavno bilo je suđeno.
- Hoćemo još jednu?
- Ne bih! Za šta da pijem?
- Za Srbiju!
- Živela!
Naš predak. Srbin. Pričam ti o našim pretku Srbinu, kojeg imamo priliku videti na starim slikama iz porodičnih albuma, na crno-belim fotografijama iz dokumentaraca o Soluncima i na starim spomenicima narodnim oslobodiocima.
Umesto RedTube-a, erotika u kojoj je uživao bilo je pogled na iskvarcovane noge jedre i rumene seljančice na kopanju, koju bi umesto na zadnje sedište Golfa, sobaljivao u senjak, ponekad i u polegli kukuruz.... Njemu nisu bili potrebni Žilet balsami niti Nivea kremice za sprečavanje iritacije kože, on se brijao britvom i dezinfikovao domaćom prepečenicom, umesto desetina kremica, losiona pre i posle tuširanja, sa kojekakvim koenzimima i čudesima, on se umivao i kupao sapunom, i karao više nego bilo koji fenserština. Umesto teretane, lat mašina i Telešop elektičnih stimulatora, mišice je razvijao cepanjem bukovine i hrastovine i celodnevnim košenjem u polju, umesto proteina i steroida, izvor snage su mu bile domaća slanina, kiselo mleko i pokoja glavica belog luka. Nije brojao kalorije, jeo je dobro, pio i pušio, ali vrlo često, ukoliko nije poginuo u nekom od brojnih ratova, je doživljavao jako duboku starost. Nije pio Bejlis ni neke koktele žabarsko-fensi-zvučnih imena, nego rujno vino i domaću rakiju šljivovicu. Iako možda je imao po par razreda osnovne škole ili nijedan, naš predak Srbin je većinom bio jako mudar i inteligentan čovek, često višestruko talentovan: znao tajne kovačkog zanata, bio sam veterinar svojoj stoki, agronom svojoj zemlji, ekonom svojoj porodici...
Umesto zajebanih tetovaža tigrova i zmajeva, njegove grudi i mišice su neretko bile oslikane ožiljcima kušuma iz Prvog Svetskog rata, ili jatagana iz jednog od ustanaka, koje su stajale kao opomena njegovoj hrabrosti i junaštvu. On se nije borio kao krvolok, on se borio da zašiti svoju domovinu, svoje ognjište, svoju ženu i sitnu decu. To je Srbin o čijem su junaštvo generacije Nemaca sa strahopoštovanjem besedile svojoj deci, to je Srbin vitez koji kad se borio sa Despotom Stefanom Lazarevićem je sa jedne strane ulio strah mongolskim ratnicima, o čemu svedoče pisana predanja, a sa druge pridobio njihovo poštovanje kao ratnik od karaktera i vojničke etike.
To je protip pravog muškarca koga je silna propaganda uvek nastojala da unizi i da mu umanji istorijsku i ljudsku važnost, ali koji još nije zaboravljen od onih koji znaju, i koga osim legende i predanja, opisuju i čvrsti istorijski dokazi.
Na posletku, pričam ti o Srbinu, čije je potomke svet sa neverom posmatrao kako stoje hrabro na mostovima u vreme NATO bombardovanja 1999-godine, i ne samo da stoje, nego i pevaju.
To je Srbin, koji me čini ponosnim na moj rod, na moju krv i na moje ognjište.
Poliglota među vulvama, iskustvo i kvalitet par ekselans između jednog para nogu.
Lotos bar, Beograd.
Klijent : - Ćao, mače. Jesi za pićence?
Animir
dama : - Kurvazije, kao i uvek....
Klijent : - Radiš li večeras ili si samo onako izašla?
Animir
dama : - Za tebe je uvek otvoreno....
Klijent : - Jesi čista?
Animir
dama : - Zar sumnjaš u mene, mon ami?
Klijent : - Samo pitam, papreno te plaćam, a ne bih da se posle ne češem i gde me ne svrbi....
Animir
dama : - Lave, slobodno je pomiriši. Znaš kako kažu, koliko jezika znaš toliko ljudi vrediš, a ona zna mnoooogo jezika...
Kulturan način da pitaš kakve si to kretene sa sobom poveo.
Kada si me pitao da li možeš da povedeš još nekoga mislio sam da dolaziš sa ribom!?! Kakve si mi ovo šabančine i narkomančine navukao na gajbu!?!
Pitanje koje obavezno pitaju svi pijani posetioci žurke, kada se na fajrontu upali svetlo.
Gradacijski, maksimum koji jedna rakija može da ima u kvalitetu. Makar u Crnoj Gori.
- Vala Mićune, dobra ti ova loza, da jebe oca. Eno viđ Miluna, trepće ko svraka na vjetru svaki put kad srkne.
- Vala, da jebe oca znam. Kad sam je peka, na vijesti javili da su se u Italiju skupljali na obalu da mirišu kako je dobra.
Jezička pojava, uglavnom na jugu Srbije, kada u nepoznatom trenutku počinje pravilno da se koristi množina od reči čovek.
Kol'ko vas bilo? Ne znam...možda 10-15 čoveka.
---
Bio sinoć pun kafić. Bilo najmanje 200 čoveka.
---
Kakva utakmica (koncert). Bilo brdo ljudi.
Krajnje podli i bahat odjeb na celu prehodnu priču. Rečenica koja sagovornika dovodi u nedoumicu i bacanje u razmišljanje šta je pisac hteo da kaže.
-Šta misliš o Jovani? Raskidali smo dosta puta i mirili se. Ne znam da li je ispravno postupiti i probati sve iz početka? Ipak je ja volim. A?
-Pa, kod nas ljudi kažu sledeće. Ako breza tokom jeseni pozeleni, a pevci ranije ispuštaju krike, slaba je vajda da će zimnicu zajedno praviti snajka i tašta. Ako razumeš šta hoću da ti kažem.
-Šta kenjaš ceo život, majke ti? Kakva kurac breza i zimnica, jebote?
-Ma nemam pojma, bre. Pusti me u kurac više sa tobom i Jovanom, leba ti.
Eto, već je uveliko prošlo osamnaest ljeta od kako je pjevač "Nirvane" izvadio kratku pušku, i jednim hitcem u bradu sebi oduzeo život. Od tada se i nisu desile neke drastične razlike, jebi ga. Porastao je nivo svetskog stanovništva, klonirali su ovcu Doli, Đovak je postao najbolji teniser svijeta, đeca su se pravila, ljudi svađali i mirili, mlado se voljelo, staro umiralo, Ameri mirnim putem zavodili demokratiju, neke države se širile, neke raspadale. Uglavnom, se za tih osamnaest godina nisu desile neke mnogo značajne stvari. Osim što su se muzički pravci znatno promijenili..
Neđe na rajskim poljanama oko 21:00 navečer:
- Ooooooo Merkjuri, đe si pederu Bog te ne ubio?
- Evo me dolje!
- A šta ćeš dolje, u usta te jebem!? Izlazi iz tog oblaka ovoga trenutka!
- Sačekaj sekundu, života ti.
- A šta radiš dolje, pizda li ti materina? Da opet ne drkaš kurac Roju Orbisonu?
- Ne Elvise brate, nego posmatram Kurta. Opet pao u depresiju čovjek.
- Aj nema veze, evo cimnuću Džimija da mu nabavi šaku rohipnola da se smiri..
- A od koga reče da nabavljaš? Od Hendriksa?
- Jeste, zbilja đe se izgubi on?
- Ada tu je neđe, nego ga ne vidiš, pao je mrak. Pssssst, evo ga Kurt.
I tako pjevač Nirvane prekida diskusiju Merkjurija i Prislija u ovako finoj večernjoj idili:
- Zdravo , momci!
- Smrdiš ko tin spirit. Jesi se opet drogirao?
- Zajebi tu priču Fredi brate, znaš šta sam odlučio? Da nagovorim Harisona da me opet pusti među ljude.
- I treba, glupo ti je bilo ono. Što jes, jes. A realno on će tebe i pustit, vazda te je najviše gotivio, siso jedna. Mada moraš priznat da si uvijek bio najveća šlihtara.
- Daj ne seri sa tim podjebavanjem čitav život, ja barem nisam peder..
I tako se Kurt uputio ka kancelariji Džordža Harisona.
- Kuc , kuc.
- Ko je?
- Kurt Kobejn!
- Šta ti radiš van odeljka za narkomaniju?
- Došao sam da te zamolim nešto, a i dosadilo mi da jebem Vitni Hjuston i Ejmi Vajn Haus.
- E jebem ti mater narkomansku vazda si jebao neke pajdomanke. Kud će kruška no pod krušku.. Aj reci, šta ti treba ?
- Da me vratiš među ljude, mislim da zaslužujem drugu priliku.
- Ajde važi, ionako je raj počeo da mi smrdi od tebe.
I Kurt Kobejn se odjednom stvori na zemlji. Nedostajalo mu je čvrsto tlo, i bio je oduševljen što ponovo vidi normalan i smrtan svijet oko sebe. Nije prošlo nekoliko trenutka a on podiže pogled i viđe veliki ekran iznad sebe.
"..A sada najveće muzičke zvijezde današnjice, svi na jednom mjestu. Majli Sajrus, Džastin Biber, Keti Peri, Paris Hilton, Evril Lavin, Florida.. Pjevaju samo za vas i za vaše uši, dođite da vidite čudo, prisustvujte događaju kojem nećete imati priliku da prisustvujete mnogo puta.."
Opet, neđe na rajskim poljanama:
- Đe ste momci?
- Đe si Kurte, šta ima?
- Ništa vala..
- Kako ništa? Pa eto još jednu si rupu probušio.
- A, morao sam da se vratim, jebi ga. Nisam mogao da izdržim. I poslušajte moj savjet, ne vraćajte se dolje..
- Poslušaj ti naš savjet, ne vraćaj se ti. Jer će ti faca ubrzo biti izbušenija od face Lenija Kravica.
Univerzalan argument za bilo koju situaciju u kojoj treba da ubedimo osobu uskraćenu za bilo koji vid komfora da to i nije tako strašno kao što izgleda.
- Brate ti si majmun! Kako si ti planirao logorovanje sa logorskom vatrom a nisi poneo upaljač! Sad ćemo da se smrznemo u ovoj nedođiji... :kmeee:
- Opusti se brate, kako su nekada ljudi, evo vidi ovaj štap, malo protrljam o drugi štap i gle, pipni već je malo toplije...
- 'Ajde dobro ubedio si me, daj još dva štapića.
*********
Sin: Opet bojler sjeban. Kako sad da izadjem u grad, kad nema tople vode da se okupam?
Otac: Sine, kako su se nekada ljudi kupali, a sine?
Sin: Šta znam, grejali vodu u kotlovima?
Otac: Ma kurac su moj grejali, nego ponesi sapun pa idemo napolje da ti pokažem.
**********
- Ćao, oš se jebemo?
- Ma marš od mene prostačino! :lupa šamar, okreće se i odlazi:
- Ček ček, kako su nekada ljudi?
- Šta bre kako su nekada ljudi?
- Pa ouaj, ne'am pojma, kupim fore s vukajlije i to...
- Nećeš jebati.
Odlikuju se posebnim darom za iritiranje isticuci svoje sposobnosti u odnosu na tvoje trenutne nesposobnosti.
Cilj im je dati ti do znanja ono sto vec cinjenicno znas a to je da za neke stvari prosto nisi rodjen ili nemas volju da ih uradis (ovo drugo je i najcesce slucaj).
Najcesca uzrecica osim vec pomenute po kome su dobili i ime jeste "vidis kako je lako", "vidis kako ja to lako radim" cime ti isprovociraju i posljednji zdravi nervni zavrsetak.
Broj pripadnika ove vrste je u porastu sto je alarmantno a posebna paznja se skrece i na njihove bliske rodjake "Kako to ne znas" kao i na apsolutne sampione "Nije to nista, da vidis kako sam ja..."
Deki: Cekaaaj, ajde polako probaj, jooooj Lazo pa nee, nisi dobro...cekaj, ajde ponovo, pa kako to ne mozes, jednostavno je....
Laza (polako kuva u sebi)
Deki: A jebemu, pa ponovo padas bez potrebe...nije mi jasno kako ne mozes uraditi stoj na rukama dok te pcele bodu u glavic...
Laza: Sukurac vise majmune poremeceni, naporni i samozivi. Popisam se i na tebe i na tvoju gimnastiku, idem da slusam Ipceta Ahmedovskog i uzivam u blagodetima zivota!!!
Konzervativni čovek uvek ističe svoj “moralni kompas”. “Sinko, u moje vreme su takve palili na lomači.” “Devojko, ne priliči ti tako kratka suknja” “Ja ne bih dao prava pederima. Ludačke košulje bih dao bolesnicima!” Gluposti. Život mu prolazi u strahu od promene, ograničen, lišen svih poroka, osim povremenog pijanstva. Možda znaš Stari i Novi Zavet napamet. Možda si pravi porodični čovek. Možda kao pravi vernik znaš kad treba da se prekrstiš, kad treba da pevaš u crkvi, a kad da ćutiš. Upućen si? Možda i jesi, ali to ne znači da si ti moralan.
Apsurd leži u tome što drugima prebacuješ odbacivanje istinskih porodičnih i verskih vrednost, a sina si uspeo da vaspitaš tako da postane makro. Ćerka je član satanističke sekte. Žena se propila. A sad si poželeo da igraš bračnog sudiju drugima? Ne, zatucani radikalu! Svoju porodicu si upropastio i sad mene savetuješ da te pratim pogubnom putanjom kojom si ti svoju pretvorio u skupinu stranaca, koji ne mogu da se smisle očima. Odjebi od mene sa tvojim pametovanjem. Da znaš nešto o porodici, ne bi te deca mrzela. A svi znamo da deca najbolje prepoznaju nizak moral.
Svestan si da ne možeš da napraviš uzornu porodicu - ustvari, ne možeš ni običnu - pa ti je jedini način da drugima organizuješ porodice. Ali ne možeš. Nisu tvoje porodice. Zato prosipaš svoja moralna načela svima oko sebe. Svima nalaziš zamerke. Znaš da ti se iza leđa smeju, ali baš te briga. Sve što želiš je da ti budeš svetionik morala. Nije stvar u moralu. Stvar je u sreći - oni je imaju, ti je želiš.
To je još jedna stvar u vezi konzervativnih ljudi. Svi konzervativni ljudi su zaostali i rasisti. I imaju pravo glasa. I uvek glasaju za najgoreg. Najveći broj ljudi koji glasaju za Radikale su konzervativci. Neki kažu da im ne bi trebalo dozvoliti da glasaju. Ja kažem neka ih, neka glasaju, samo im odsecite jezike da ćute.
Konzervativni ljudi misle da je njihova dužnost da svima popuju. Što? Oni su nepogrešivi? Misle da jedini znaju ispravan kurs? Stvoreni su za kapetana? Ma nemoj! Da su toliko pametni, ne bi se ženili sa 18. Nekad bi zgrešili. Uživali bi malo u životu. Ne bi umirali od raka jer je hemoterapija đavolja rabota. Zaostali kreteni. Nikad ništa ne prihvataju. Ni za svoje dobro, ni za opšte dobro. Dobro je tako kako je. Tako je Bog hteo. A kako si ti hteo? Što bi ti koristio mozak i razmišljao. Rođen si glup. Proživeo si život glup. I umrećeš glup. Nisi ništa skontao i zato odjebi od mene sa svojim glupim savetima.
Takmičarska definicija za Tvoja definicija zvuči poznato
Uđeš u te neke godine, oćelaviš, pustiš stomak i leptir mašnu. Žena, deca i posao. Nema više izlazaka, žurki. Nemaš gde da vidiš uživo golotinju. Ponadaš se da će na nudističku plažu doći bar jedna mršava maloletnica. Da se podsetiš gde kod nje stoje organi dojenja i drugi organi. A na plaži leže tvoji klonovi. Kao da ste svi ispali iz kalupa. Svi izgledaju isto kao i ti. Ćelavi, debeli i preplanuli. I ko se primi da dolazi redovno. Trbonja ne može da se namaže uljem sam. Pa pita kolegu pored sebe. Pa se polako formiraju parovi za mazanje i pričanje. Pa se malo i masiraju. Pa sad, kad su mu već ruke masne. Da ti namaže i ovo što sunčaš na nudističkoj plaži. Namaže ga malo. Pa još malo. I još malo. I završi. Definitivno kloniranje ljudi nije dobra ideja.
Suptilno davanje do znanja da je osoba zrikava.
