
Овај веома леп и промућуран архаични израз који је наш васколико паметни народ осмислио раби се најчешће када је неко живахан у стилу депресивног лењивца, на тродонима. Када је лењ као око оног лика из Рејдиохеда и пун воље за животом као њихова музика.
Идеалан за некога ко се одазива на "флегма", уз баферинг од пар минута наравно.
- Ајде Чомбе пожури 'леба ти.
- . . .
- Пожури, црк'о мајци дабогда, чекају нас са буксном. Ако издиме све пре него што стигнемо оплавећу те к'о чарапан паприку плавим каменом.
- . . .
- Вучеш се к'о муда за вепром, одох ја а ти ћеш курац да пушиш ако наставиш тим темпом.
Највиши, ултимативни, супер-дупер, мега, гига, тера степен заосталости, користи се при описивању особе у подавалским селима.
Отац: Ајде сад ти сине овим људима кажи како је чика Пера заостао...
Син(не више од 5 година): К'о муда за вепром!
Отац: Е тако је! Браво! Сад ће теби тата да купи сок. КОНОБАР! ВАААМО! ДАЈ СОК МОМ КЛИНЦУ!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.