Mož’ da guraš i vučeš, zapinješ iz petnih žila, al’ džabe ...
Mož’ da maštaš i sanjaš, čak i da postaviš to kao cilj i da mu se posvetiš, al’ ništa....
Mož’ da čuvaš sve razrađeno u glavi i gruneš ako proceniš da je pravi momenat...
Al’ ništa ako fali jedna kockica.
-Kad krećeš na tvoj čuveni Kamino Santijago?
-Sledeće nedelje. Sve kockice su se složile.
-Koja je bila poslednja?
-Udes na autoputu.
-Kako, bre?
-Lepo: advokat mi je sredio odštetu koja će mi finansirati tih 40-tak dana ...
-Jesi li bila povredjena?
-Nisam, al’ sam isfolirala trzajnu povredu vratne kičme. Hitnjaci su me istovarili u Urgentnom i na dalje je išlo ko ’ladna voda.
-A auto?
-Zadnji branik, kasko osiguranje, niš’ posebno.....
-Možeš li da izdržiš Kamino?
-Te kockice slažem već godinu dana . Spremna sam.
- Buen Camino !
Radnik na benzinskoj pumpi pogođen pesmom "Zapaliću pola grad" u toku radnog vremena.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.