Ono što zagriženi romantici, uglavnom devojke, uz gromoglasan uzdah izreknu kada čuju pesmu koja ih podseti na neki neodređeni period života, koji je emocija vredan jer kao da se za dlaku mimoišao sa nestankom dinosaurusa.
(gruva neki narodnjak u pozadini)
- Jaoj, slušaj! (kez od uveta do uveta) Ovo je ona pesma kad smo bili maaaaali! (iz dubine alveola se otima vazduh koji se rasteže u „aaaaaaaah“)
- Kad kad smo bili mali? Pa ovo ti je od pre 3-4 godine, oko mature se vrtela.
- Pa to, kad smo bili mali!
- E, ne lupaj, kad smo bili mali, slušali smo „Od kocke do kocke kockica“, a ne ovo „udri me do zore a od zore ću sama“.
