Као и наши дедови и ми (њихови унуци) говоримо о својим биткама у многим ратовима.
Деда: И онда, узмем ти ја бомбу, заврљачим из све снаге и потрефим право у бункер. Један Немац преживи, и истричи, а ја га до'ватим шмајсером!
Дедин ортак: Чек, јес ти био у партизанима или четницима?
......
Унук: Узмем снајпер, пришуњам се, и са ивице га звекнем по сред чела! Па онда улетим међу њих с бомбом...
Укуков ортак: А коју си то игрицу играо?
Krkobabići.
Prema legendi, rađaju se u obliku penzionera.
Ili, 'isti ja, jebo ga djed!' razmišljanje je poodraslih očeva koji nisu uvek odobravali rakiju droge kocku i žene svojim sinovima ali kad je unuk stasao za sve ovo... e onda je to druga priča. Deda se rado seća kako je svojevremeno sve ovo i još mnogo toga radio sa istim entuzijazmom sa kojim to sada radi unuk i zato ga uvek brani od 'nerazumnih roditelja koji kao da nikada nisu bili mladi'.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.