Као и наши дедови и ми (њихови унуци) говоримо о својим биткама у многим ратовима.
Деда: И онда, узмем ти ја бомбу, заврљачим из све снаге и потрефим право у бункер. Један Немац преживи, и истричи, а ја га до'ватим шмајсером!
Дедин ортак: Чек, јес ти био у партизанима или четницима?
......
Унук: Узмем снајпер, пришуњам се, и са ивице га звекнем по сред чела! Па онда улетим међу њих с бомбом...
Укуков ортак: А коју си то игрицу играо?
Krkobabići.
Prema legendi, rađaju se u obliku penzionera.
Ili, 'isti ja, jebo ga djed!' razmišljanje je poodraslih očeva koji nisu uvek odobravali rakiju droge kocku i žene svojim sinovima ali kad je unuk stasao za sve ovo... e onda je to druga priča. Deda se rado seća kako je svojevremeno sve ovo i još mnogo toga radio sa istim entuzijazmom sa kojim to sada radi unuk i zato ga uvek brani od 'nerazumnih roditelja koji kao da nikada nisu bili mladi'.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.