Италијанска фудбалска лига, најчешће се сврстава међу најбоље лиге света, иако по много чему заостаје за другима.
Менталитет италијана је јако чудан. На пример, Миланске комшије сваког лета размењују играче, тако да имамо гомилу играча који су играли за оба Миланска великана. Док свуда у свету то није нормално! Не може сад један Руни да пређе у Ливерпул, или Меси у Реал, или Стојковић у Партизан( прешао је, и од тог дана га и на телевизији ословљавају са Мустафа).
Такође, у италији је популарно да комшије играју на истом стадиону (Милан и Интер, Лацио и Рома, Ђенова и Сампдориа), иако свуда у свету се многе прозивке оснивају на "рупи" од стадиона. На градском дербију нема гостовања, тако да он губи драж.
У Италији се одувек игра најпрљавији фудбал на свету(сем шпанаца последњих пар година, Бускец, Роналдо, Ди Мариа и ови остали падавичари). Довољно је споменути Матерација и Гатуза.
Најдосаднији фудбал играју, са најмање шанси и голова.
Али су такође и четвороструки прваци света, и имају други најуспешнији Европски клуб, и њихови играчи освајају златне лопте.
И поред свега наведеног, ја мајке ми не знам зашто још увек пратим Италијане, и навијам сваког викенда. Ваљда су ми некако готивни
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.