Naziv za Karavukovo, selo iz opštine Odžaci, Zapadnobački okrug - Vojvodina.
Svoj naziv je steklo po agresivnom dočeku fudbalskih timova iz drugih sredina kao i stranaca koji slučajno se nađu u noćnim satina na "njihovoj" teritoriji. Imaju poseban odnos prema žutoj bolji ali ono što ih zaista krasi, jeste, domorodački jezik koji su poneli sa juga Srbije kada ih je Tile kolonizavao na ove prostore. Zbog grešaka koje su se javile u Tiletovom socijalnom inženjeringu, to jest, kolonizaciji, ovo mesto je bilo odsečeno kako od same opštine Odžaci, tako i od čitavog sveta. Najbliže komšije Kravukova ovo mesto su smatrale krajem sveta, nečim dalekim kao Kamboža.
- Bate, imaš si pet minuta da si otideš iz selo. Jesi razumeo, be?! Nemoj me teraš da te utepam ovde na mesto!
- Ok, razumeo sam, razumeo. Idem, evo...nema me. (Jebo sam ti mater, zapamtio sam ti facu. Ima ti da dođeš u Odžake da kupiš pertle za patike, jebem ti mater primitivnu.)
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.