Samoubica koji pri izvršavanju svog poslednjeg čina, izabere skok sa zgrade i pikira da se zabode u auto od komšije koji ga je baš tokom života nervirao.
- Peroooooo pozdravi se sa audijem. Sajonaraaaaaaaa
Vozač beogradskog GSP-a na liniji 95 za vreme bombardovanja 1999. godine.
Trasa autobusa na liniji 95 vodi preko 2 beogradska mosta: Brankovog i pančevačkog.
Siromašni samoubica, koji ne želi da finansijski optereti porodicu zbog sahrane, pa prilikom samoubistva pusti mašti na volju.
Kod nas je bacanje pod voz jedna od popularnijih grana samoubistva.
Pop: 50e
Sanduk, krst i prateća oprema: 250e.
Hrana za goste: 200e.
Crnina za rodbinu: 300e.
Kašičice za skupljanje kamikaze: 6 kom. 100 din.
Lik koji na karaoke žurci odluči da peva pesmu od Maidena.
Neće pričati narednih mesec dana.
Visoko-tehnološki bombaš samoubica (po zanimanju pilot) proizveden u Japanu tokom drugog svetskog rata. Za razliku od modernih bombaša samoubica (tehnološki primitivnjih), pravio je mnogo veću štetu i nije ubijao civile. Uglavnom je tamanio nosače aviona i razarače.
Zašto kamikaza nosi kacigu?
Čisto iz zajebancije.
U stara dobra vremena kad su se naših očeva dedovi igrali četnika i partizana i za ko zna čije babe zdravlje se ubijali medjusobno Japanci su izmislili kamikaze, pilote koji su se zapucavali u protivničke brodove i ginuli za cara, otadžbinu, čast, slobodu i još po nešto. Posle nekog vremena su shvatili da viših ciljeva ima koliko hoćeš i da nema smisla ginuti za njih i manuli se ćorave rabote.
U poslednje vreme se kod nas sve više primećuju uticaji dalekoistočne kulture (tetovaže sa kineskim slovima, Digimoni i gomila zaludjenika za katane) i bilo je pitanje dana kad će da se pojave srpske kamikaze. Kamikaze su se konačno pojavile, to je ona sorta klinaca koji sednu na skuter, kacigu ne stavljaju jer im ne treba i dok jednom rukom drže telefon na crveno uleću u pogrešan smer jednosmerne ulice. Tu i tamo uspešno pogode neko vozilo koje ne uspevaju da oštete mnogo, protiv pešaka su znatno efikasniji ali ih teško pogadjaju jer niko normalan ne ide tamo gde kamikaze voze. Najčešće napadaju bandere i betonske kante za djubre koje izgledaju kao lake mete ali se iza lažnog izgleda nezaštićenost krije nesalomiv duh (i materijal) čelika i betona protiv kog ni najupornija kamikaza ne može ništa.
Na kraju, Japanci su barem mislili da znaju zbog čega ginu a ovi se ispolomiše iz gluposti.
Onaj koji konkuriše za posao, a nema vezu...
Poseban tip Irumarca koji kada najebe povlači još nekoga za sobom. Štaviše, svesno ide u propast, samo ako zna da će neko drugi od toga lošije proći.
- Pero, što sipaš te antrakse u potok?!
- Da Mitru crkne Jagoda. Da vidim onda kako će da daje 40 litara mleka svaki dan.
- Pa ubi i svoju Šarenku onda, glupi stvore!
- Neka!
Уникатан архетип личности назван по јапанским самоубицама који дају живот за краља и тазбину. У овом случају је то ортак који губи свест са реалношћу при каквим спортским надметањима.
Унуче емигранта руског дрводеље са емоционалним фитиљем ратника џихада, оловних лаката и попустљивих знојних жлезда његов примарни слоган је "Важно је обогаљити" па тек онда победити. Учествовати је за сисиће.
Напаљен до коске, песетосам дана брижљиво осмишља тактику, девет се загрева, а три прави еуфорични дочек док се ментални котао потпуно не прегреје и дође до тачке када психичка казаљка каже "АЛЕРТ! отишос у штулац"! У тим моментима ова убилачка машинерија спремна је да у фудбалу издере колена, у ватерполу очерупа косу, у баскету утера ребра у ушну дупљу, а не либи се ни да зарад циља лично остане без леве мошнице. Хвале, додоле и мобе не помажу да га поврате из стања транса све док се игра не заврши.
Пошто се спорт приведе крају и сви покупе удове по терену, очи му се враћају у блаженство, рукавом брише запенушану браду и свима се извињава и честита добро одиграну партију.
- Извини брате молим те, нисам тео!!
- Брате свака част, успео си да ми на пикаду поломиш кук.
- Ма извини још једном.
- Нема везе, само кад будеш крено, покупи своју плућну марамицу са патоса.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.