1. Kanal D

    ognjendarkkira 2011-09-15 19:53:27 +0000

    Kanal na kome vaša deca mogu da slušaju muziku iz dugometražnih crtanih filmova koje nikada neće videti na tom kanalu.

    0
    19 : 3
  2. Kanal D

    Usain Bolt 2014-11-10 11:31:01 +0000

    Dečija televizija sa početka ovog veka, nastala kako bi pratila sve veće usavršavanje tehnologije u svetu i to prenosila na mlade naraštaje kroz takozvane "crtane filmove". Poznata po jarkim bojama koje su štipale za oči (Mamuimjebem posebno ona narandžasta pozadina).
    Logo ---> Još gori. Televizor, krntija iz 19 veka, naravno narandžaste boje i na njemu naškrabano veliko slovo "D" na latinici.
    Emisije (crtaći), prema određenim karakteristikama, mogle su se podeliti u par grupa:

    1. Kvizovi (Čarobnica i trg pitalica, Zig & Zag, Tombik & B.B, Gospodin Sima i Džigi Džigi): Koncept sve četiri emisije bukvalno isti. Imate nekoliko igra, trebate dodgovorite tačno na ta njihova pitanja, mozgalice ili šta su već. A fora je što vam daju 0,13 sekundi da date odgovor, inače ukoliko to ne učinite, daće ga oni. Kao svaka moderna televizija, tako i Kanal D, u ovim emisijama ubacuje i reklame. Ali poučne reklame! SVAKO JUTRO JEDNO JAJE, ORGANIZMU SNAGU DAJE! - A na reklami jaje (s očima, rukama i nogama) igra i skače. Imaju i onaj muzički bend - BUBICE, što sviraju neke dubokoumne pesme koje nisu razumljive ni iskusnim poznavaocima estrade, a ne deci od 6 godina koja to gledaju.

    2. Ultra modern tehnology (Zmajeva Krila, Medaboti, Hamos zelena kočija, Nebeski surferi): U ovu kategoriju spadaju oni "crtaći 21." veka, u kojima je glavna poenta "Borba dobra i zla". I još plus dodaju robote sa raznoraznim moćima koji pomažu u toj borbi. Umesto da se tuku k'o ljudi, roboti se tuku za njih, i kao čiji robot pobedi taj je veći baja i može da se kurči po kraju. Krajnje poučne emisije.

    3. Gospodin Pingvinović: Neki baja, peset i žvaka godina, 147 kila, sa nekim gotivnim šeširom, koji putuje po svetu. Smotan k'o sajla. Zajebe sve čega se dohvati. U svakoj emisiji uči decu širom sveta po neki trik koji "niko ne može da provali kako se radi". Na kraju svake emisije, vraća se na Antarktik, gde mu je gajba i tamo bleji i spava sa pingvinima.

    4. Čarobni autobus: Ona luda profesorka sa jelte, kao i sve na ovoj televiziji, NARANDŽASTOM kosom. Džindžerka mamu joj jebem. I njen razred daunovaca. Idu tim autobusom gde oće, bole ih kurci. I uče o tim mestima 'de odu. Hajlajt jedne epizode je bio kacu ušli u nos nekog klinca i onda se vozili kroz celo njegovo telo. Interesantno, zar ne???

    5. Starla i Jahači dragulja: Ovaj crtani je mogao komotno i u drugu kategoriju ali ga ipak izdvajam kao poseban. Radi se o princezi Starli, prepički tog vremena, koja mora dodbrani to neko njeno carstvo šta je već jebemliga. To će uradi ako skupi te neke dragulje. Ima i neke dve drugarice, koje su isto prepičke, a i neke muškarce koji im pomažu. Verovatno su oni Jahači, a njih tri jahačice. Sad da l' dragulja ili nečeg drugog, to je već njihova privatna stvar u koju se ne bih mešao.

    6. Voćkice, Delfi, Čupko, Bili Mačak: Crtaći koji slikovito opisuju sva moguća sranja koja prave životinje. E jebiga Voćkice nisu životinje zajeb'o sam se. Sve u svemu život delfina, kera i mačke u tri epizode od po pola sata, služe za sat i po vremena potrošenog života u prazno. A što je najjača fora taj Bili je bio dečak koji je nekom mađijom pretvoren u mačku. Tetralol.

    7. Nebitni crtaći: Koji su inače i najpoučniji. Tu ima onaj Sedrik, stidljivi klinac koji se zaljubio u neku malu, onda ima emisija od onog Brusa Blica koji jebe kevu kako crta, svaka mu dala, onda Veseljko i Točkalovići, Pajkani iz Pajkangrada i još par interesantnih crtaća.

    I za kraj, njihov melodični saundtrek, čuvena pesmica: POČINJE NAM, POČINJE, KANAL DE, KANAL DE, POČINJE NAM, POČINJE, KANAL DEEEEEEEEEEE! JUPIIIIIIIIIIIII!

    *za ovu defku je bio potreban veliki naučno-istraživački rad.

    2
    14 : 5

Rekli o sajtu

Da. Definitivno ima dobrih fora, svaka čast onima koji ih smisliše. Respect Vukajlija.

MyCity Forum · 4. Februar 2009.