Glavni baja svake veće stambene zgrade. Uvek je kod kuće, retko ide negde. Najčešće živi u prizemlju ili na prvom spratu, ne voli liftove. Uvek vam poželi srećan put kad idete liftom. On je taj koji svakoga poznaje, zna rođendan tvog deteta, tvoju slavu i kad si poslednji put bio kod zubara. Na sastancima kućnog saveta je najglasniji, uvek se zajebava, halapljivo proždire kokice dok neko govori. Zadužen je za većinu tehničkih stvari, neko koga ćete uvek sresti u bilo koje doba dana i noći. Opičen, dvorska luda, prepun viceva, prati aktuelne događaje. On ima sve moguće ključeve u zgradi, a svi vise na jednoj pertli. Ni sam ne zna koliko ih ima. Tu su ključevi glavnog ulaza, zadnjeg ulaza, njegovog stana, špajza, klozeta, ključ šupe gde skriva rakiju od žene, bicikle, poštanskog sandučeta, lifta, hidranta sa svakog sprata, ključevi katanaca sa strujomera, ključ prostorija za centralno grejanje, i verovatni rezervni ključevi svakog stana u zgradi.
Najčešće predstavlja jedini oblik društvenog života zgrade, ali je zato duša od čoveka.
ON: -O, komšija, vraćamo se sa fakulteta, malo kući za vikend, a? Čujem da si jedva dobio 6, nema veze, niko to ne gleda.
JA: -Dobar dan, kako ste? (sledi fraza koju jako dobro znam, uz drmusanje ruke dok istu priča)
ON: -Čvrst sam kao kineski zid, nisam tako visok, nešto sam niži od njega, i nisam tako star, nešto sam stariji od njega.
JA: (uz kiseli osmeh) -Doviđenja.
ON: (ulazim u lift) - Srećan put komšija! (zatvara vrata za mnom uz sve moguće počasti)
