Енигма која мучи тродимензионална бића још од прве јутарње ерекције.
Да л' је јаје излегло кокош, ил' је кокош изродила њега тешко је одгонетнути, али сасвим лако уметнути у свакодневни говор, поготово на крају бесмислене незреле расправе, углавном у стањима тешког пијанства, о томе ко је шта први урадио, након дужег временског периода, присећајући се одређеног догађаја.
Ко је први у друштву скупио муда да ухвати дебелу комшиницу за буткицу па се окураживиши огребао и за гузић, обрнуо Супер Мариа, провалио фрижидер поред трафике зарад дволитарке пива, коме је прво израсла стидара на препонама.
Израз погодан за стављање тачке на дебату којој иначе крај не би могао да се сагледа између гомиле бароновских доказа, измишљених чињеница и помешаних догодовштина.
-Ћути ти, ниси пичку видео никад.
-Како никад, аман, па ја сам први јеб'о од свих вас пичкопаћеника.
-Ко, ти?
-Ја.
-А, ко је у осмом трсио носату Живану поред реке, сигурно ти?
-Не, ја сам носатој Живани завукао прстенац, а ти си плодио ону малу из приградског насеља.
-Па ваљда знам шта сам јеб'о.
-Чекај, а ко је онда њу, Дућа није, он је скинуо ђану код оне ганферке, водио га старији буразер кад су се одвалили од текиле на оном рођендану?
-Е, децо, ај' смирите се, кокошка или јаје, добро је што су такве живинке к'о што сте ви уопште уболе нешто.
Vecno pitanje na koje je pravi odgovor oslanjajuci se na ljudska iskustva: bezgresno zaceta kokoska koju je oplodio sveti duh.
Pitanje staro koliko i sama kokoška.
Jednostavan odgovor je:
Nije važno šta je prvo nastalo, važno je da završi u tiganju..
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.