Подпитање које треба да да прецизан одговор на питање колико је заиста лоша ситуација.
Брате колико сам се сморио оставила ме риба, скроз сам сјебан!
-Колико је то у динарима...
Pitanje koje neizostavno postavljaju bake i deke na pomen neke strane valute, kako bi imali bolju predstavu o količini novaca o kojoj se radi.
- Sine, kako je tamo kod vas u Švajcarskoj? Ima li tamo krize?
- Pa ima, ćale, al' Švajcarska ti se još najbollje drži...
- Jes' vala. Oni imaju najviši standard. Kako je kod drži firma?
- Solidno, drži se. Platu još nisu smanjivali i dalje je pozamašnih 2300 švajcaraca. Ja sam prezadovoljan.
Razgovor koji se okončao, slušala je i baka, koja prilazi unuku da ga priupita ono što nju interesuje:
- Je li, sine, da te pita nešto tvoja baka...
- Reci, bako.
- A to, tih 2300 švajcaraca, koliko je to u dinarima??
- A to tebe interesuje, heheh. Mnogo, bako, mnogo.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.