Pošto kod nas vlada takva zaguljena situacija da jedan običan čovek ne može sebi da priušti jednu dostojnu saranicu (a o životu i da ne diskutujemo), dolazi se do zaključka da je nedostatak novca, naravno, kriv za sve. Oni što pričaju da novac nije bitan faktor u životu, ili su pobegli sa neuropsihijatrije, ili su se sakrili igrajući žmurke još u kamenom dobu pa su tako skriveni i ostali iza nekog drveta.
Kad se dođe do trenutka da se jednostavno mora osloniti na novčanik, dolazi i nekakva vizija da u tom istom novčaniku može biti jedino slika deteta ili povratna karta. A pošto znamo da zatvor i nije strana reč, ako me razumeš, znamo i da postoji relacija koja spaja njega i novac. Jer, dao Bog, pored pretvaranja svega živog u litre piva, novije konvertovanje se svodi na prevođenje u dane zatvora.
Policajac: Alo, čoveče, vozili ste 110 na sat gde je ograničenje 50?
Lik: Dobro. I?
Policajac: I ništa. Kazna 15.000 dinara.
Lik: A koliko je to dana zatvora?
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Pop: Pomaže Boooog ovom domu i spasi ukućane njegove da ne pogibnuuuuu.
Lik: Važi, pope. Nego, koliko dođem za ovo?
Pop: Koliko daš.
Lik: Pa koliko da dam?
Pop: Dve 'iljade.
Lik: Izvini, pope, a koliko je to dana zatvora?
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Žena: Mamu ti jebem, da me prevariš da onom dronfuljom. Marš iz mog života, dete te jebalo varaličko!
Muž: Nemoj da se ljutiš, šta ti je?! Neće da se ponovi. Biraj kako ćeš da me kazniš. Slobodno!
Žena: Nema više Lige Šampiona, fudbala sa ortacima, ima da usisavaš, pereš sudove, ribaš toalet, nema piva, treće smene i kladionice. Jasno?!
Muž: A koliko je to dana zatvora, pička li ti materina?
